Ekspert za vazduhoplovstvo, međunarodni vazduhoplovni konsultant kompanije AMC Aviation iz Pariza i nekadašnji izvršni direktor Montenegro erlanjsa, Petar Glomazić, ocijenio je u subotu da je odluka Vlade o gašenju Montenegro erlajnsa “brza i veoma pogrešna odluka” koja vodi operativnom i pravnom diskontinuitetu i nanosi veliku štetu crnogorskoj ekonomiji.
“Potpuno sam zatečen jučerašnjom konferencijom za štampu, u kojoj je ministarska trojka najavila prijeko gašenje ‘Montenegro erlanjsa’. Donesena je brza i veoma pogrešna odluka”, rekao je Glomazić u intervjuu za Glas Amerike, ocjenjujući da se “presjeklo na panju, a da se uopšte nije sagledao problem”.
On je podsjetio na narodnu izreku “što je brzo, to je kuso” i rekao da je pitanje Montenegro erlanjsa mnogo složenije nego što može izgledati na prvi pogled, kao i da to pitanje “tangira sveukupnu privredu Crne Gore, ne samo avio-kompaniju”.
Naglašavajući da govori “isključivo iz osjećaja građanske i profesionalne odgovornosti” i da "nema političkih aspiracija niti je pripadao ili pripada ijednoj političkoj partiji”, on je naveo da “ne može da ne ukaže na propuste i pogreške koje se tiču javnog dobra”.
“Takođe, nikome se ne preporučujem. Govorim u ime struke, pa neka mi za iznesene stavove sudi struka. Puno je buke, šuma, neznanja, neistina i poluistina u vezi sa „Montenegro Airlines“-om, a to vodi sve većim i katastrofalnijim pogreškama”, rekao je Glomazić, bivši izvršni direktor Montenegro erlanjsa.
Prema njegovim riječima, tačno je da se Montenegro erlajns danas nalazi u ozbiljnim finansijskim problemima, da je akumuliran veliki gubitak i nagomilani dugovi, te da se dospjelo u duboku nesolventnost, ocjenjujući da se “u ovu tačku došlo zahvaljujući nestručnosti i neodgovornoj poslovnoj politici koja je vođena poslednjih godina”.
Govoreći o uzrocima lošeg stanja u kompaniji, on je naveo da je za zadnjih šest godina akumuliran gubitak “višestruko veći od gubitka nastalog za prvih 19 godina poslovanja”, te da je isti slučaj sa dugom kompanije.
“Nažalost, nije se reagovalo na vrijeme, zatvarale su se oči pred istinom, gospodarilo je neznanje, politička poslušnost i bahatost državnih aparatčika. Sad se stvar dodatno zakomplikovana sa zakonskim obavezama po pitanju kontrole državne pomoći. Problemi jesu veliki, ali nema nerješivih problema”, rekao je.
Prema ocjeni Glomazića, “istina je da je jedan od mogućih izlaza iz ove situaciju gašenje postojeće i osnivanje nove kompanije, ali nipošto ne na način kako je najavljeno”.
Podsjećajući na najavu Vlade da će „Montenegro erlajns“ biti ugašen odmah, a da će se pristupiti osnivanju nove kompanije koja će biti spremna za operacije u toku narednih šest do devet mjeseci, Glomazić je rekao da je to “katastrofalna odluka” i “operativni i pravni diskontinuitet koji nanosi nemjerljivu štetu”.
„Montenegro Airlines“ je morao da postoji i da funkcioniše sve do momenta dok nova kompanija nije potpuno spremna i dok se na nju ne prenesu vlasništvo, prava i ugovori koje postojeća kompanija posjeduje i koji su zlata vrijedni. Uz to, siguran sam da se vrlo kompleksni zadatak osnivanja kompanije i njenog stavljanja u pogon ne mogu obaviti u pomenutom roku”, rekao je Glomazić, koji je u 1998. kao mladi vazduhoplovni inžinjer došao u Montenegro erlanjs, koji je tad imao jedan avion tipa “Foker”.
On smatra da su donosioci ovakve odluke poistovijetili „Montenegro Airlines“ sa akumuliranim gubitkom i dugom, što je ocijenio “veoma pogrešnom vizurom”, navodeći da je MA kompanija koja ima tržište od 650.000 putnika na godišnjem nivou, što je trećina prometa crnogorskih aerodroma.
Pored toga, Glomazić navodi da “MA raspolaže operativnom flotom modernih aviona, ugovorima koji se tiču te flote, istorijskim pravima, slotovima na erodromima, ima članstvo u IATA i status redovnog prevozioca, brojne interlajn i kodšer ugovore, visokostručno licencirano osoblje itd”.
"Sve to je moralo da se sačuva i prenese na novu kompaniju, po tek onda da se ugasi „Montenegro Airlines“. Neshvatljivo je da se neko tek tako odrekne ovih, decenijama stvaranih vrijednosti i tržišnih pozicija. To će nas unazaditi i nepotrebno gurnuti dvije decenije unatrag”, rekao je Glomazić, koji se kompaniji pridružio kao vazduhoplovni inžinjer 1998. kada je MA imao jedan avion u floti, a napustio je 2013. sa mjesta izvršnog direktora kada je crnogorski avioprevoznik imao osam aviona i prevozio 600.000 putnika godišnje.
On je upozorio da “sa ovako projektovanim startom, nova kompanija nema gotovo nikakve šanse da uspješno posluje, jer će tržište biti razgrabljeno od drugih prevoznika odmah po povlačenju „Montenegro erlajnsa“-a iz saobraćaja, i to se teško i sporo vraća”.
„Crnoj Gori je avioprevozilac neophodan. Iako smo u srcu Mediterana i Evrope, u saobraćajnom smislu Crna Gora je ostrvo, i bez avio prevoza predstavljamo slijepo crijevo. Putna i željeznička infrastruktura nijesu na zavidnom nivou, a i da jesu, značaj avio saobraćaja ne bi bio manji. Nipošto se ne smijemo osloniti samo na strane avio kompanije i misliti da će tržište riješiti naše potrebe i probleme”, rekao je, navodeći da će strane kompanije slijediti sopstvene poslovne interese, a ne interese crnogorske privrede.
Glomazić kaže da domaći avio prevozilac predstavlja “vitalnu infrastrukturu Crne Gore” i da se to “nikad ne može previše naglasiti”, navodeći da je “nacionalni prevozilac žila kucavica koja podupire sve privredne procese, a iznad svega našu turističku privredu koja čini čak 25% BDP”.
„Montenegro erlajns“ je povezao Crnu Goru sa desetinom evropskih gradova. To mora da se sačuva i prenese na novu kompaniju”, rekao je Glomazić, navodeći da je “godišnji prihod MA bio na nivou od oko 70 miliona eura i da su dvije trećine prodaje ostvarivane u inostranstvu, pa je kompanija unosila oko 50 miliona eura u našu privredu”.
“Istina, jedan dio tog novca se odlivao nazad kroz obaveze kompanije prema stranim partnerima, ali je u konačnom značajan dio tih sredstava ipak ostajao u zemlji”, rekao je i upozorio da će se trećina prodaje koja je ostvarivana u Crnoj Gori i koja je tu ostajala, sa gašenjem kompanije odliti na račune stranih prevoznika.
On je podsjetio i na to da “samo u prvom krugu dobavljaca „Montenegro erlanjsa“-a radi oko 600 ljudi, a u samoj kompaniji blizu 400, te da se gašenjem kompanije dovode u pitanje prihodi hiljadu porodica, navodeći kao primjer da je MA godišnje na aerodromima u Pogdorici i Tivtu kupovao oko 15.000 tona goriva, a država je na tu nimalo beznačajnu količinu ubirala prihod kroz akcize.
“Promet te robe sa gašenjem domaće kompanije značajno će se umanjiti. Mnogo je sličnih primjera”, rekao je bivši direktor Montenegro erlanjsa.
Kada su u pitanju troškovi gašenja kompanije koje je Vlada procijenila na 50 miliona eura, Glomazić kaže da su u finansijskom izvještaju MA za 2019. obaveze kompanije mnogo veće od tog iznosa, navodeći da će “zaustavljanje kompanije prouzrokovati raskid ugovora o zakupu aviona, a to ima svoju cijenu”.
On je rekao da se ne smije zaboraviti da avioni zakupodavcu moraju biti vraćeni u tehničkom statusu definisanom ugovorom, te da, u zavisnosti od trenutnog stanja resursa i ugovorenih obaveza pri povraćaju letjelice, to mogu biti značajna ulaganja.
“Takođe, biće neophodno izdvojiti šest miliona eura za Embraer E195 koji je već deset godina u procesu otkupa kroz lizing. Tu je i nekoliko neisplaćenih plata zaposlenima. Bojim se da bi cijena gašenja kompanije mogla biti znatno veća od pomenute”, rekao je Glomazić i upozorio da, koliko god da zaista iznosi izdatak za likvidaciju kompanije, njeno preuranjeno gašenje i naknadno i okašnjelo formiranje nove kompanije, drastično će uvećati cijenu čitavog poduhvata”.
Ocjenjujući da je “to ono što zaista zabrinjava”, on je naveo da je “proces gašenja jedne i uspostavljanja druge kompanije, uz kontinuitet operacija i prenos prava, te sprovođenje tog zahvata na najracionalniji i najjeftiniji način, složen proces koji je morao da bude povjeren ozbiljnom stručnom timu”.
“Nažalost tako nešto nije se desilo, već je donesena brzopleta i loša odluka. Izgovor da se usled zakonskih ograničenja po pitanju kontrole državne pomoći ništa drugo nije moglo učiniti, nije moguće prihvatiti. Ovdje je u pitanju nacionalni interes i rješenje se moglo i moralo naći”, rekao je Glomazić i dodao da “ne treba zaboraviti da smo u godini kovida i da su gotovo sve zemlje EU našle način da pomognu i održe svoje avio prevoznike, ne tretirajući tu pomoć kao državnu pomoć koja podliježe ponemutim ograničenjima i regulativi”.
"Čak i u ovoj godinu, u stanju u kakvom je, „Montenegro erlajns“ je prevezao 30% od ukupnog broja putnika u Crnoj Gori. Bojim se da bi nakon ove brze odluke o gašenju MA na red mogla doći i brza odluka o koncesiji „Aerodroma Crne Gore“. I tu ima dosta prostora za grešku”, upozorio je Glomazić.