Film Rajana Kuglera “Crni Panter”, zasnovan na Marvelovim stripovima, je priča o superheroju – kralju tehnološki napredne afričke zemlje. Njegovu vrhunsku borilačku veštinu dodatno pojačavaju mistične moći i odelo Crnog pantera, napravljeno od snažnog metala – vibranijuma. Film u čije je snimanje uloženo više od 200 miliona dolara, izazvao je veliki publicitet u celom svetu zbog svoje kamere, specijalnih efekata, odlične grupe glumaca a posebno zbog toga što odaje počast kulturi Afrike.
Radnja filma se odvija u Vakandi, maloj, izmišljenoj afričkoj zemlji koja krije veliku tajnu. Izgrađena na vibranijumu, najjačem metalu na zemlji, Vakanda ima tehnologiju i moć kakva ne postoji nigde drugde na svetu. Kada mu otac pogine u terorističkom napadu, T’Čala, kojeg glumi Čedvik Bousmen, poprima moći Crnog pantera i postaje novi kralj. Reditelj Rajan Kugler stvorio je savremenog afričkog superheroja.
"Šta ga čini Crnim panterom? Tu je odgovornost, tu su odelo, kandže, snaga. Zatim, tu je činjenica da je on Afrikanac. To ga čini jedinstvenim junakom.”
Film postavlja pitanje šta je korist a šta rizik političkog izolacionizma jedne tehnološki napredne zemlje. Da li Vakanda treba da podeli svoju moć i tehnologiju sa ostatkom sveta? Ili da se krije i štiti svoje resurse od stranaca…”
Tema filma i superheroj crne rase su zaokupili maštu publike širom sveta, kaže Lupita Njongo. Ona glumi Nakiju, špijunku Vakande i devojku u koju se zaljubljuje glavni junak.
"Ovde imamo Marvelov univerzum koji je nedvosmisleno i jasno – crnački. Toliko je inspirativno videti jednu afričku zemlju punu kraljeva i kraljica i ratnika. Takva nacija, koja stremi ka nečemu višem, podsticajno deluje na ljudski duh.”
U razgovoru za Glas Amerike, producent “Crnog pantera” Nejt Mur i kostimograf Rut Karter, inače dva puta nominovana za Oskara, kažu da su svi koji su učestvovali u snimanju želeli da stvore film koji predstavlja crnačku kulturu kao kulturu dostojanstvenih, lepih i inteligentnih ljudi.
"Kada Afriku vidite u filmovima, to su obično price o siromaštvu, o krađi resursa. Ovde imamo zemlju, koja je tehnološki najnaprednija na planeti. Ovo je fantastičan primer za današnju decu”, ističe Nejt Mur.
Kostimi živih boja koje je dizajnirala Karter odražavaju afričku tradiciju i stvaraju utisak snage njenih junaka, posebno žena.
"One su pravi borci, generali, nose oružje. Moraju da nose oklope ali to rade na lep način. Boje su pojačane, njihovi oklopi izgledaju kao nakit. Opasane su ratnom opremom na vrlo odredjen način. Odaju počast svojoj istoriji.”
Mur kaže da su glumci i autori filma obraćali pažnju na svaki detalj.
"Uložili smo mnogo truda, imali mnogo kulturoloških savetnika, veliki deo naše glumačke postave potiče iz Afrike. Čak su i naša saradnica Bet Mekgvajer, koja je glumce učila dijalektu i svi članovi glumačke ekipe želeli da zvuče kao Afrikanci. U isto vreme, iz ovog filma mnogo može da izvuče i afroamerička publika. Nadamo se da će te gledaoce film inspirisati da ponovo istraže svoje korene i razmišljaju odakle potiču.”
U rasno mešovitoj srednjoj školi TC Vilijams u Aleksandriji, učenici su uzbuđeni zbog filma.
"Veoma sam uzbuđena. Mislim da mladima pa čak i našem društvu u celini film donosi poruku da se niko ne rađa kao rasista. I na neki način ih učimo da ne budu takvi”, smatra učenica Džeinsi Paniagva.
Njena drugarica Šarlot Despard dodaje: "Mislim da je izuzetno važno ne samo za mlade žene već mlade crnkinje i crnce da su na ovaj način predstavljeni u medijima I kulturi, mislim da će im to dati značajnu svest o sopstvenoj snazi i vrednosti.”
Učenica Krišuana Endruz kaže:
"Ali film takođe pokazuje ko smo mi, kao ljudi. Mi smo superheroji na svoj način, I to se dokazalo kroz naše marševe, crnačke proteste, da nismo samo manjina već da smo deo većine.”
Bilo da je reč o porukama filma o crnačkom ponosu ili o snazi žena, ovaj željno očekivani film takođe bi mogao da obori bioskopske rekorde kada je reč o filmskom univerzumu u kojem žive superheroji.