Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca (IFRC) upozorila je u godišnjem izveštaju da je svet nespreman za sledeću pandemiju i da će to imati teške globalne zdravstvene, ekonomske i socijalne posledice.
U značajnom odstupanju od prethodnih izveštaja, IFRC nije istraživao brojne prirodne katastrofe koje su izazvale ogromno razaranje prošle godine i nije ocenjivao ozbiljnost katastrofa kao što su zemljotresi, poplave i suše i uništavanja života i infrastrukture.
Umesto toga, izveštaj se fokusira na globalnu krizu izazvanu pandemijom kovida 19 i na upozorenja na još teže katastrofe ako se globalna zajednica sada ne pripremi za sledeću zdravstvenu krizu.
Generalni sekretar IFRC-a Jagan Čapagain je rekao da su autori izveštaja zaključili da je pandemija koronavirusa najveća katastrofa u našem sećanju.
"Mislim da ni jedna druga katastrofa - uragan, zemljotres, suša ili poplava - ne može da se takmiči u smislu užasnih ljudskih i društveno-ekonomskih posledica. Naravno, najkonzervativnije procene nam govore da je 6,5 miliona ljudi umrlo od kovida 19 tokom tri godine. Ali svi znamo da bi pravi broj mogao da bude mnogo, mnogo veći “, rekao je Čapagain.
I finansijske posledice su zapanjujuće, rekao je on i objasnio da Međunarodni monetarni fond (MMf) procenjuje da je cena pandemije u poslednje tri godine 13,8 hiljada milijardi dolara.
On je istakao da bi pandemija kovida 19 trebalo da bude upozorenje globalnoj zajednici da se pripremi za sledeću zdravstvenu krizu i naglasio da su Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i više epidemiologa upozorili da izbijanja bolesti postaju sve češća.
Čapagain je napomenuo da su ove epidemije izazvane faktorima kao što su klimatske promene, povećani pokret robe i usluga, urbanizacija, kao i rastuća nejednakost. On je rekao da uspeh u rešavanju budućih zdravstvenih kriza zavisi od izgradnje poverenja među svetskim liderima, unutar zajednica i zemalja i između njih.
"Bez poverenja, mere protiv pandemije koje spašavaju živote neće biti prihvaćene i sprovođene od strane ljudi kojima su najpotrebnije. Spremnost zahteva pravednost. Naša spremnost mora da uključuje mere za veću jednakost, jer će vanredne situacije u javnom zdravstvu pogoršavati postojeće nejednakosti “, rekao je on.
Čapagain je dodao da su društvene organizacije sastavni deo spremnosti i reakcije na pandemiju i da lokalni akteri i zajednice imaju važne uloge u svim fazama upravljanja epidemijama.
On je napomenuo da su osoblje međunarodne federacije i njena globalna mreža volontera u protekle tri godine došli do više od 1,1 milijarde ljudi i pomogli im da budu zaštićeni od virusa.
