Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju objavila je da, zbog prekratkih rokova, predstojeće predsedničke izbore u Srbiji neće pratiti sveobuhvatno na terenu. Predstavnici nevladinog sektora upozoravaju da sve ukazuje da će država slabo pratiti izborni proces i pozivaju građane da se angažuju na kontroli izbora.
Do izbora za prvog čoveka Srbije ostalo je nešto više od tri nedelje, kampanja predsedničkih kandidata sve se više zahuktava, a u javnosti se sve više postavlja pitanje ko će i kako nadzirati izborni proces.
Organizacija za evropku bezbednost i saradnju obavestila javnost da ove godine neće nadzirati izbore. Portparol Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) Tomas Rimer izjavio je agenciji Beta da je u utorak u Srbiju poslata misija za procenu potreba za izbore, koja će pratiti posebne aspekte izbornog procesa, pravnog okvira i medijsko izveštavanje o izborima.
“Ali, neće biti sveobuhvatnog posmatranja na terenu, posebno ne na biralištima”, rekao je Rimer i objasnio da od raspisivanja izbora do dana glasanja nije ostalo dovoljno vremena za pripremu misije u punoj veličini.
U normalnoj situaciji, kazao je Rimer, OEBS bi preporučio slanje posmatračke misije, koju čine kratkoročni i dugoročni posmatrači. Dugoročni posmatrači bi došli u zemlju najmanje mesec dana do šest nedelja pre izbora, dok bi kratkoročni posmatrači došli nedelju dana pre izbora i oni bi posmatrali sam proces glasanja, otvaranja i zatvaranje birališta i prebrojavanje glasova.
„Poteškoća u ovom slučaju je da zbog kratkog vremena od raspisivanja do održavanja izbora mislimo da to ne bi bilo moguće. Zato šaljemo misiju za procenu izbora, ali OEBS neće slati misiju u punoj veličini”, izjavio je Rimer.
Deo posla misije za procenu jeste i da utvrdi koliko su ispunjene preporuke iz prošlogodišnjeg izveštaja OEBS-a, zbog čega Rimer nije želeo da komentariše da li je Srbija primenila preporuke pre nego što misija uradi procenu.
Država će slabo nadzirati izbore
Aktivnost građana na praćenju i prijavljivanju napravilnosti na izborima 2. aprila postaje izuzetno značajna u situaciji kada je već sada jasno da nadležne državne institucije neće moći da prate izbore onako kako bi to trebalo da rade, izjavio je u četvrtak programski direktor Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) Raša Nedeljkov.
Iako je u Ministarstvu za državu upravu i lokalnu samoupravu agenciji Beta rečeno da je birački spisak ažuran, a da obaveštenja za glasanje koja su neretko stizala na pogrešne adrese dolaze iz baze MUP, Nedeljkov tvrdi da je ceo proces ažuriranja spiska netransparentan i da nije utvrđena jasna odgovornosti za njegovo ažuriranje.
Nedeljkov je komentarisao i odluku Regulatorng tela za elektronske medije (REM), da se bavi samo političkim oglašavanjem prdseničkih kandidata, ali ne i njihovom zastupljenošću u medijima. On takav potez vidi kao bežanje te institucije od njenih stvarnih nadležnosti.
Takođe, problem je i to što će između dva kruga predsednički izbora Agencija za borbu protiv korupcije biti svedena na samo dva člana sa pravom glasa i da neće moći da odlučuje. "Agencija ima ukupno devet članova, ali trenutno postoji samo šest. Mandat četvoro članova ističe početkom aprila, pa će ovo telo imati samo dva člana. Pored toga nemaju ni direktora", rekao je Nedeljkov.
Uz to, Agencija će ove godine će imati upola manje posmatrača koji će nadgledati kako se troši novac iz budžeta koji je dodeljen učesnicima predsedničke trke. "Ove godine biće 49 posmatrača, a 2016 bilo ih je 134, a na izborima 2014. godine 142. Razlog je smanjivanje budžeta za to", kazao je programski direktor CRTA.
"Kontrola izbora, praćenje rada medija, posmatrači, sve će biti veoma slabo pa će nezavisne posmatračke misije poput CRTE biti usamljene u svom poslu. Zato je bitno da građani prijavljuju sve nepravilnosti 'Građanima na straži' (link). Građani bi trebalo, kada to država ne radi, da osiguraju da predstojeći izbori budu fer i slobodni", kazao je Nedeljkov.
I ponovo – glasanje na Kosovu
Nedeljkov je ranije upozorio da bi RIK morala bi na predsedničkim izborima sprovede odluku Ustavnog suda Srbije o proceduri održavanja izbora na Kosovu, jer bi u suprotnom neko mogao da podnese žalbu na neregularnost celog izbornog procesa pošto se radi o 106.000 birača. Naime, Ustavni sud je 16. juna 2016. doneo odluku da se izborne procedure za održavanje izbora na Kosovu usaglase sa onima koje važe u centralnoj Srbiji.
"Radi se o tome da su glasovi sa tih biračkih mesta brojani u Vranju i Raškoj i 2014. i 2016. Ustavni sud je to ocenio kao suprotno Ustavu i tražio da se i to sprovodi na teritoriji Kosova. Prema našim saznanjima, RIK je tražio od Kancelarije za Kosovo i Metohiju da napravi procenu gde je to moguće učiniti. Na prošlim izborima glasalo je 55.000 od 106.000 birača i oni mogu značajno da utiču na rezultate", naveo je Nedeljkov.
Zato, postoji mogućnost da se neko žali i obori izbore ako se oni sprovedu suprotno odluci Ustavnog suda o kojoj niko ne želi da govori. "To bi dovelo u pitanje regularnost izbora jer se ne radi o nekoliko biračkih mesta, već delu teritorije, pogotovo ako imamo u vidu da je reč o 106.000 birača, a da je cenzus za ulazak u Parlament, u zavisnosti od okolnosti, do 250.000 glasova", zaključio je Nedeljkov.
CeSID će pratiti izbore
Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju, Bojan Klačar, izjavio je da će ta organizacija imati oko 600 posmatrača izbora za predsednika Srbije, koji su raspisani za 2. april. Ta organizacija dobila je odoborenje za praćenje rada RIK-a, a da će narednih dana podneti prijavu i za praćenje rada biračkih odbora.
Klačar je kazao da će CeSID biti prisutan na reprezentativnom uzorku, kako bi mogli da prate nepravilnosti, izlaznost i rezultate izbora. Prijave za praćenje rada RIK-a, odnosno biračkih odbora za strane posmatrače podnose se do 22. marta, a za domaće posmatrače do 27. marta.