Tokom sukoba policije i nasilnih demonstranata na protestima u Beogradu, stradali su i oni koji nisu bili ni sa jedne ni sa druge strane. Desetine građana, koji tvrde da nisu učestvovali u nasilju, prijavilo je organizacijama koje nude besplatnu pravnu pomoć da ih je policija neosnovano pretukla ili uhapsila.
Dušan je 8. jula posle ponoći, kako kaže za Glas Amerike, izašao da vidi šta se dešava na protestu. Završio je sa hematomima po telu jer ga je, tvrdi, pretukla policija u Tašmajdanskom parku – iako policajce nije napadao, već bežao od suzavca.
„Zatekao sam se na Tašu kao posmatrač, nisam bio ni u kakvoj organizovanoj grupici koja bi došla na te demonstracije ili kako god da se zovu. Došao sam iz znatiželje da vidim sa neke bezbedne udaljenosti kako to izgleda. Nekih pola sata posle ponoći poletelo je mnogo suzavaca, nekih čak 10, 15 letelo ka parku, stvorila se dimna zavesa, ništa se nije videlo od dima. Ja sam, kao i neki drugi ljudi, bilo nas je mnogo, pobegli smo do ograde nekog kafića tamo na Tašu kod stadiona. Neki su preskakali ogradu, ja je nisam preskakao, odlučio sam da krenem da bežim kroz park i onda su počele da se pojavljuju siluete kroz dim, od žandarma, sa štitovima i pendrecima. Jedan se zaleteo ka meni da me udari po glavi, ja sam levu ruku postavio gore, sva sreća promašio mi je glavu i udario me po ruci. Nastavio sam da bežim, ali posle par koraka izletelo je još žandarma, trojica do petorica, odmah su počeli da me udaraju, po leđima, pendrecima, nogama, čime su stigli bukvalno."
I to, kaže, nije bio kraj.
„Posle toga su nas prebacili na drugi deo parka kod autobuske stanice, tamo su nas držali nas 15 do 25. Ležali smo na zemlji, licem ka zemlji, ruke smo držali na glavi. Tu nas nisu tukli, ali su nas vređali. Ali ja sam izgubio cirkulaciju u levoj ruci i stalno mi je spadala sa glave i ja sam je vraćao desnom rukom, da je vratim na glavu. Posle nekoliko puta, jedan od žandarma pošto je video da mi se ruke pomeraju, mi je nagazio levu ruku i stajao mi na toj ruci jedno dobrih sat vremena dok nisu došli inspektori da nas legitimišu i tad su nas prebacili na pločnik“.
Potom su, kaže Dušan, policijskom maricom odvedeni u stanicu Savski venac gde su im uzeti podaci i pušteni su kući.
On je svoj slučaj prijavio Inicijativi A11 koja nudi besplatnu pravnu pomoć. Toj organizaciji i Beogradskom centru za ljudska prava proteklih dana desetine građana su prijavile postupanje policije tokom protesta.
„Pre svega se žale na policijsko zlostavljanje koje podrazumeva udarce gumenim palicama, šutiranje policijskim čizmama, udaranje nekim drugim predmetima, zavrtanje ruku, lomljenje palčeva i slično“, kaže Nikola Kovačević iz inicijative A11.
„Imamo i slučajeve ljudi koji se javljaju jer smatraju da su nezakonito osuđeni na prekršajne kazne, bilo je i u medijima, ljudi su pričali da su osuđeni na kazne zatvora od 60 dana u skraćenom postupku, bez pomoći advokata“, dodaje Luka Mihajlović iz Beogradskog centra za ljudska prava.
Obe organizacije su podnele nadležnom tužilaštvu krivične prijave u ime oštećenih građana. Kažu da je ključna brza reakcija jer dokazi poput povreda ili sećanja svedoka blede. Ima, međutim, i slučajeva u kojima je potpuno jasno šta se desilo – poput prebijanja Stefana Miletića za koje postoji snimak, dostupan svuda.
U takvim slučajevima bi nadležna tužilaštva, kažu pravnici, mogla da reaguju i samoinicijativno.
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu nije odgovorilo na pitanje Glasa Amerike da li je pokrenulo neke postupke po prijavama za postupanje policije.
„Sama činjenica da se tužilaštvo, pre svega Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, a onda i u drugim gradovima u Srbiji gde je bilo nasilja, nije oglasilo i preduzelo adekvatne istražne mere, ukazuje na samom početku da se ovim slučajevima neće niko ozbiljno baviti“, ocenjuje Nikola Kovačević.
„Što se tiče predsednika republike, ministar unutrašnjih poslova, direktora policije koji su se izjašnjavali, mislim da je pogrešna poruka. Tačno je da nisu svi policajci zlostavljali, to nikad niko nije ni rekao, ali se na ovaj način negira postojanje problema i tim policajcima se šalje poruka da je OK to što su uradili, a građanima se šalje poruka da su oni krivi što su pretučeni“, smatra Luka Mihajlović.
Postupanjem policije se za sada bavi zaštitnik građana. Kako je rečeno za Glas Amerike, ombudsman je samoinicijativno pokrenuo šest postupaka kontrole zakonitosti postupanja pripadnika MUP-a, a prati se i rad policije prilikom hapšenja.
"U Srbiji postoji problem nekažnjivosti"
Dušan sa početka priče najavljuje tužbu.
"Krivično ću ih goniti, meni je stalo do toga da se istera neka pravda i mislim da je to veče, ta situacija nije trebalo da se desi tako. Ja se ne razumem u te pravne stvari, ali ako ne radi ništa i ne krši zakon, ne treba da dobije batine, pogotovo ne takve. To je moje mišljenje".
Ipak, sagovornici Glasa Amerike kažu da u slučajevima zlostavljanja od strane policije građani često pravdu traže pred višim instancama ili u inostranstvu.
„Moje iskustvo kao nekoga ko već 10 godina zastupa žrtve zlostavljanja i nečovečnog postupanja mi govori da je šansa za uspešnost na domaćem nivou, pred domaćim organima zaista mala. Kada se statistički pogleda praksa sudova u poslednjih 10 godina, tu se vidi da se krivična prijava odbaci ili je presuda koja se donese je blaga, to jest kazna koja se izriče policajcu za zlostavljanje nije srazmerna težiini krivičnog dela. To su uglavnom uslovne osude. I zbog takvih stvari se često za Srbiju kaže da postoji problem nekažnjivosti“, upozorava Nikola Kovačević.
„Verovatno će biti osnova za određeni broj postupaka pred Ustavnim sudom i Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu u slučajevima ovih ljudi, ali to je na dugom štapu“, zaključuje Luka Mihajlović.