Trinaest dana od početka brutalnog rata, ruski predsednik Vladimir Putin nije uspeo da pokori Ukrajinu. Čini se da nije mnogo bliži tome da njenu prkosnu vladu zameni marionetskim režimom.
Suprotno rasprostranjenim očekivanjima pred početak rata da Ukrajina neće moći da dugo odoleva nadmoćnim ruskim snagama, ona se bori i dalje i Kremlj se sada suočava sa mogućnošću produženih borbi, a to je pokrenulo debatu među zapadnim zvaničnicima i nezavisnim analitičarima o tome da li invazija Ukrajine može da označi početak kraja Vladimira Putina.
Na prvi pogled, ankete pokazuju da Putin i dalje ima podršku većine svojih građana za ono što Kremlj naziva "specijalnom vojnom operacijom" u Ukrajini.
Više od 60% Rusa podržava tu akciju, prema nedavnom istraživanju Ruskog centra za istraživanje javnog mnjenja i Fonda za javno mnjenje - dve organizacije koje su obe pod kontrolom Kremlja. Međutim, neki stručnjaci smatraju da to nisu pravi rezultati i da bi podrška koja se beleži bila znatno smanjena da su anketari pitali učesnike da li se slažu sa invazijom na Ukrajinu, nasuprot “specijalnoj vojnoj operaciji".
Ali koliko će dugo većina Rusa podržavati čak i "specijalnu vojnu operaciju", dok počinju da osećaju posledice zapadnih ekonomskih sankcija, a sve više zapadnih brendova, kompanija i investitora napušta Rusiju? Zapadne sankcije su već dovele do zatvorenih granica, racionalizacije zaliha hrane i kraha vrednosti rublje, koja je opala za skoro 30% u odnosu na dolar, na najniži nivo ikada.
Ekonomski problemi
Krah bankovnog sistema je sve verovatniji i mogao bi da se dogodi u roku od nekoliko dana, a sa uvedenim ograničenjem, Rusi trenutno sa bankomata mogu da povuku sumu ekvivalentnu pet američkih dolara. Ruska centralna banka je više nego udvostručila svoju ključnu kamatnu stopu sa 9,5% na 20% u pokušaju da stabilizuje rublju.
Tim merama su najteže pogođeni obični Rusi, koji gledaju kako vrednost njihove ušteđevine i plata tone od kako su ruske snage izvršile invaziju na Ukrajinu, i koji već pate zbog rasta cena kao posledice pandemije i poremećenog lanca globalnog snabdevanja.
Ruska ekonomija bi mogla da opadne čak 10% ove godine, kažu neki ekonomisti, što zemlju gura u najdublju recesiju od 1990-ih od 1990-ih, kada su Rusi potonuli u besparicu u vreme raspada Sovjetskog Saveza. Prvih dana rata, Rusi su nagrnuli na bankomate i u banke da povuku što više novca mogu, a oni koji su to mogli da priušte, pokupovali su robu proizvedenu na Zapadu iz straha da uskoro neće biti dostupna.
Međutim, dugoročna ekonomska slika za Ruse je sve mračnija, a Mihail Hodorkovski, bivši naftni tajknu koji živi u egzilu, i koji je postao istaknuti kritičar Putina nakon što je proveo 10 godina u zatvoru, kaže da je rat "znatno smajio" Putinove šanse da ostane na vlasti.
“Uveren sam da su Putinovi dani odbrojani. Možda ima još godinu, možda tri", izjavio je u intervjuu za američku mrežu CNN.
Oni koji predviđaju da je ovo početak Putinovog kraja kažu da bi sve veća ekonomska kriza mogla da izazove njegov pad. Putinov glavni politički adut bilo je obećanje da Rusi nikada više neće iskusiti siromaštvo i haos 1990-ih. Ključni narativ Kremlja tokom godina Putinove vladavine bio je da on nudi ekonomsku stabilnost, za šta čak i njegovi protivnici priznaju da je poruka koja ima odjeka kod starijih Rusa, koji strahuju od ponovnog proživljavanja prve post-sovjetske decenije.
Putinovi protivnici priznaju da njihovi protestni pokreti iz prošlosti - posebno oni koji su se događali između 2011. i 2013, i tokom 2017. i 2018. godine - nisu uspeli da pridobiju širu podršku srednje i niže klase, odnosno ljudi od kojih je većina zavisila od državnih poslova, i koji nisu želeli da se svrstaju uz opoziciju protiv Kremlja. To je i dalje problem za ruske opozicione lidere, posebno posle pojačanog gušenja glasova protesta, zatvaranja sve više nezavisnih medija i pojačane cenzure na platformama za društvene medije, čime su ne samo ućutkani glasovi kritike već i opozicija onemogućena da organizuje anti-ratne proteste.
Otpor kod kuće
Međutim, pukotine se pojavljuju, a nezadovoljstvo raste čak i među decom ruske elite. Ćerke portparola Kremlja Dmitrija Peskova i bivšeg predsednika Borisa Jeljcina otvoreno su osudile invaziju na društvenim mrežama. Ćerka oligarha Romana Abramoviča rekla je da je "najveća i najuspešnija laž propagande Kremlja" stvaranje slike da većina Rusa podržava invaziju. A odbor ruskog naftnog giganta Lukoila pozvao je na kraj rata, navodeći da je potrebno potražiti diplomatskog rešenje.
Pa ipak, čini se da je najuži Putinov krug nepokolebljivo odan predsedniku, a Tatjana Stanovaja, osnivačica nezavisne analitičke platforme R. Politik, kaže da previđanja da će se ruska poslovna i bezbednosna elita okrenuti protiv Putina nisu tačna, budući da se oni oslanjaju na njega da bi očuvali svoje bogatstvo i moć. Drugi kažu da će biti potrebno vreme da šira masa Rusa počne da preispituje Putinovu ulogu zbog ekonomskih teškoća koje trpe.
“Većina analitičara misli da Putin neće uspeti da preživi domaći otpor. To je verovatno tačno", kažu Andrea Kendal-Tejlor, bivša zamenica šefa nacionalne obaveštajne službe za Rusiju i Evroaziju u Američkom nacionalnom obaveštajnom savetu, i Erika Franc, politikolog sa Univerziteta države Mičigen. U komentaru za magazin "Foreign Affairs" ove nedelje su napisale "Kod autoritarnih režima gde je sva moć koncentrisana u rukama pojedinca, umesto da je deli partija, vojna hunta ili kraljevska porodica, lider retko kad izgubi položaj zbog rata, čak i ako u tom ratu dožive poraz."
To je često zato što elite nisu dovoljno snažne da pozovu diktatora na odogovornost, a običnni ljudi nemaju mnogo prilika za to. Međutim, kako je istakla Kendal-Tejlor, "represivni režimi kao što je Putinova Rusija često izgledaju stabilno do samog trenutka kada se ispostavi da to uopšte nisu".
