Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu neće dobiti željeni diplomatsk status u Srbiji, a nije poznato da li je predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio takvu odluku predsedniku Rusije Vladimiru Putinu tokom svoje nedavne posete Moskvi.
Ovu informaciju preneo je beogradski dnevnik Danas pozivajući se na neimenovani izvor iz vrha vlasti u Srbiji.
Takođe, list piše da njegovi sagovornici ne znaju da li će i kada takav stav biti saopšten i široj javnosti u Srbiji, osim da se odluka o tome da se Centru u Nišu ne dodeljuje specijalni status nije promenila još od 2014. godine, kada je, nakon što je NATO počeo da uživa diplomatski status na teritoriji Srbije, isto to kategorički zatražila i Rusija za svoj humanitarni centar.
Podsetimo, pitanje koje se već dugo postavlja u javnosti je zbog čega je tom centru, ako je zaista humanitarni, uopšte potreban diplomatski status, pošto to nije uobičajena praksa u svetu.
Danas piše da nije uspeo da u vrhu vlasti dobije potvrdu informacije iz diplomatskih izvora o tome da je predsednik Srbije tokom susreta sa predsednikom Rusije raspravljao o tome da se nađe kompromisno rešenje koje bi podrazumevalo specijalni status za osoblje, ali ne i za tranzit robe, što je, prema saznanjima Danasa, zapravo i jedini problematični aspekt ovog pitanja za EU i SAD.
Važnost statusa za tranzit robe, koja bi u slučaju dodeljivanja specijalnog karaktera, mogla da slobodno i bez ikakve provere ulazi i prolazi kroz Srbiju, jeste presudna i za rusku stranu, pa je teško pretpostaviti da bi takvo rešenje bilo prihvatljivo. Na zahtevu za neometani tranzit robe zasnivaju se pretpostavke o tome da je cilj Centra da preraste u "špijunski", ili pak da se dalje u tom smeru razvija, o čemu uveliko govore i NATO zvaničnici.
Arne Sanes Bjornstad, norveški ambasador u Beogradu, otvorio je u nedavno upravo taj problematičan aspekt ove teme, ukazujući na to šta bi svediplomatski status za Rusko-srpski centar u Nišu omogućio Rusiji.
"Koliko ja mogu da razumem, ključna prednost posedovanja punog diplomatskog statusa je u tome da možete uvoziti robu u Srbiju ili tranzitirati kroz nju bez prava srpskih vlasti da robu i kontrolišu. Može se reći da se deo sumnjičavosti uperene protiv Centra može objasniti zahtevom da bude izuzet od nadzora srpskih vlasti, koje verovatno nikada ne bi odbile uvoz ili tranzit robe za humanitarne potrebe", rekao je norveški ambasador za Danas, ukazujući na to da niko ne bi znao koja sve vrsta opreme i robe bi mogla da se nađe u Centru u Nišu.
Bjornstad je dodao i da je na Srbiji, kao na suverenoj zemlji, da odluči da li želi ili ne da se povinuje ruskim zahtevima, ali će, kako je istakao, verovatno mnoga pitanja biti postavljena u drugim evropskim metropolama, ukoliko bi Srbija dodelila Rusiji, kroz ovaj centar, pravo da uvozi robu u Srbiju ili tranzitira kroz nju bez nadzora koji se vrši nad drugim humanitarnim organizacijama kao što je na primer Međunarodna organizacija za migracije.
Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović nedavno je izjavila da odluka o dodeljivanju diplomatskog centra zavisi od procene premijerke Ane Brnabić, kao i da ona očekuje da to bude za šest meseci.
Sama premijerka je, pre dva dana, izjavila da će Vlada doneti odluku "u skladu sa najboljim interesima zemlje", napominjući da je srpska spoljna politika transparentna. Premijerka je kazala i da se strateško opredeljenje Srbije ka Evropskoj uniji ne dovodi u pitanje, te da je jasno da će politika Vlade u svakom slučaju voditi ka tom cilju, podseća Danas.