Odnos Vašingtona prema novom predsedniku Srbije zavisiće od postupaka Tomislava Nikolića, njegove primene postojećih sporazuma i spremnosti da sprovede stvarne reforme, ocenjuje u razgovoru za Glas Amerike Danijel Server, analitičar i saradnik Univerziteta Džons Hopkins.
Izborni rezultat u Srbiji iznenadio je brojne analitičare, ali Danijel Server ističe da ishod nije bilo lako predvideti.
„Ne bih rekao da sam bio iznenadjen, izbore ne vredi ni održavati ako nema neizvesnosti u pogledu ishoda, i rezultati su bili tesni. Ali on je pobedio, to je jasno, izborni mehanizam je dobro radio, što je važno. Sada treba da vidimo kakav će on da bude lider, a prvi problem s kojim se suočava je kako da se napravi većina u parlamentu“.
Server kaže da još ne može da nasluti kakva će se koalicija formirati post-izbornom kombinatorikom.
„Postoji mnogo mogućnosti… pretpostavljam da bi Nikolić voleo da njegova stranka bude u vladajućoj koaliciji, i ako je moguće da predvodi tu koaliciju, ali to bi moglo da bude teško jer je Ivica Dačić prošao dovoljno dobro da sad bude odlučujući faktor u utakmici izmedju DS-a i naprednjaka oko toga ko će formirati vladu. Dačićeva cena će biti visoka jer je potreban obema stranama, a to bi moglo da bude premijersko mesto, iako je on to nedavno negirao. Slutim da će ipak pokušati da ga dobije, a da li će uspeti – ne znam, mnogo toga zavisi da li on svoju sopstvenu koaliciju može da drži na okupu, tako da ima mnogo neizvesnosti. Sve je kao igra muzičkih stolica, i sad je pitanje ko će uspeti da sedne a ko ne.“
Da li američki balkanolog očekuje da Nikolić kao predsednik postane još umereniji političar, i realizuje svoje verbalnu podršku evropskim integracijama?
„Ja o ljudima sudim na osnovu onoga što rade, a ne samo na osnovu onoga što govore. On je svakako već ublažio svoja gledišta, a ne vidim da je Ivica Dačić potpuno ublažio svoja gledišta, njegov stav o podeli Kosova je dobro poznat, i deklarisao se kao nacionalista koji će uraditi najbolje za Srbiju u procesu pristupanja EU, a to očekujem i od Nikolića, ne da odustane od svoje nacionalističke karte, jer je zahvaljujući njoj dobio izbore, već sve zavisi od toga koliko zaista želi da Srbija bude članica EU. Mislim da ne znamo odgovor na to pitanje, znamo da je Tadić, iako nije želeo odustane od Kosova, zaista želeo da Srbija udje u EU. Sa Nikolićem mislim da zaista ne znamo kakav je balans njegovih ciljeva.“
Server kaže da će i Nikolićev odnos sa Vašingtonom zavisiti od njegovih dela.
„Ako počne da primenjuje sporazume sklopljene sa Prištinom, ako počne da obuzdava Milorada Dodika u BiH, ako počne da reformiše srpske snage bezbednosti - svako u Vašingtonu će mu aplaudirati, uključujući i mene. Ako, s druge strane, nastavi čak i Tadićevu politiku, koja je bila da se sklope sporazumi sa Prištinom ali da se ne sprovode, ako nastavi politiku podrške Dodikovim jasnim naporima da dobije maksimalnu autonomiju za Republiku Srpsku, umesto da pomogne Bosni da izgradi centralizovanu državu, ako nastavi politiku odbijanja da se reformišu snage bezbednosti - u Vašingtonu će biti veoma razočarani i manje spremni da budu „fini“ prema njemu, jer se neće plašiti da postoji neko gori. Tadiću je Vašington povladjivao, tretiran je možda bolje nego što je zasluživao jer su se svi plašili Nikolića, ali sada kada je on predsednik čega imamo da se plašimo? Možemo da jasno i energično stavimo na znanje šta su naše crvene linije.“
Bivši predsednik Tadić bio je angažovan u regionalnim procesima pomirenja. Postavlja se pitanje kakva će sada biti uloga novog lidera Srbije…
"Teško je reći – ako je Nikolić na bilo koji način bio umešan u prošle ratove, naglašavam – ako je, to je po svemu sudeći bilo u Hrvatskoj a ne Bosni, a u pomirenju sa Hrvatskom se otišlo najdalje i zato bih pažljivo posmatrao da li je on spreman da nastavi da se kreće u tom smeru. Postoji mnogo toga što treba uraditi da Srbija popravi odnose sa muslimanima u BiH, sa Hrvatima u BiH, sa Kosovom, mnogo toga, i ja se nadam da – budući da je otvoreni nacionalista - Nikolić će pogledati oko sebe i reći – ja to mogu da uradim jer niko ne sumnja u mene. Ali videćemo – ako to uradi ljudi će ga toplo pozdraviti u Vašingtonu, ako ne – čak i ako nastavi Tadićevu politiku mislim da će naići na hladniji doček.“
Danijel Server nada se nastavku dijaloga Beograda i Prištine.
„Nadam se da će nastaviti da donosi ne samo sporazume nego i primenu sporazuma. Znam koliko je to teško na Balkanu, radio sam sa ljudima na Balkanu, znam da će oni potpisati nešto a onda pronaći hiljadu razloga da to ne primene, ali to nije dovoljno. Cilj treba da budu dobrosusedski odnosi izmedju Srbije i Kosova, što podrazumeva ispravnu granicu koja se čuva sa obe strane, i gde se zakon primenjuje sa obe strane. Beograd nije do sada bio spreman da to obezbedi i to je težak zadatak jer podrazumeva da se postara da Srbi na severu počnu da se usmeravaju ka vladi u Prištini, a ne Beogradu, što je teško ostvariti, ali to je posao i videćemo da li je Nikolić spreman da ga obavi.“
Izborni rezultat u Srbiji iznenadio je brojne analitičare, ali Danijel Server ističe da ishod nije bilo lako predvideti.
„Ne bih rekao da sam bio iznenadjen, izbore ne vredi ni održavati ako nema neizvesnosti u pogledu ishoda, i rezultati su bili tesni. Ali on je pobedio, to je jasno, izborni mehanizam je dobro radio, što je važno. Sada treba da vidimo kakav će on da bude lider, a prvi problem s kojim se suočava je kako da se napravi većina u parlamentu“.
Server kaže da još ne može da nasluti kakva će se koalicija formirati post-izbornom kombinatorikom.
„Postoji mnogo mogućnosti… pretpostavljam da bi Nikolić voleo da njegova stranka bude u vladajućoj koaliciji, i ako je moguće da predvodi tu koaliciju, ali to bi moglo da bude teško jer je Ivica Dačić prošao dovoljno dobro da sad bude odlučujući faktor u utakmici izmedju DS-a i naprednjaka oko toga ko će formirati vladu. Dačićeva cena će biti visoka jer je potreban obema stranama, a to bi moglo da bude premijersko mesto, iako je on to nedavno negirao. Slutim da će ipak pokušati da ga dobije, a da li će uspeti – ne znam, mnogo toga zavisi da li on svoju sopstvenu koaliciju može da drži na okupu, tako da ima mnogo neizvesnosti. Sve je kao igra muzičkih stolica, i sad je pitanje ko će uspeti da sedne a ko ne.“
Da li američki balkanolog očekuje da Nikolić kao predsednik postane još umereniji političar, i realizuje svoje verbalnu podršku evropskim integracijama?
„Ja o ljudima sudim na osnovu onoga što rade, a ne samo na osnovu onoga što govore. On je svakako već ublažio svoja gledišta, a ne vidim da je Ivica Dačić potpuno ublažio svoja gledišta, njegov stav o podeli Kosova je dobro poznat, i deklarisao se kao nacionalista koji će uraditi najbolje za Srbiju u procesu pristupanja EU, a to očekujem i od Nikolića, ne da odustane od svoje nacionalističke karte, jer je zahvaljujući njoj dobio izbore, već sve zavisi od toga koliko zaista želi da Srbija bude članica EU. Mislim da ne znamo odgovor na to pitanje, znamo da je Tadić, iako nije želeo odustane od Kosova, zaista želeo da Srbija udje u EU. Sa Nikolićem mislim da zaista ne znamo kakav je balans njegovih ciljeva.“
Server kaže da će i Nikolićev odnos sa Vašingtonom zavisiti od njegovih dela.
„Ako počne da primenjuje sporazume sklopljene sa Prištinom, ako počne da obuzdava Milorada Dodika u BiH, ako počne da reformiše srpske snage bezbednosti - svako u Vašingtonu će mu aplaudirati, uključujući i mene. Ako, s druge strane, nastavi čak i Tadićevu politiku, koja je bila da se sklope sporazumi sa Prištinom ali da se ne sprovode, ako nastavi politiku podrške Dodikovim jasnim naporima da dobije maksimalnu autonomiju za Republiku Srpsku, umesto da pomogne Bosni da izgradi centralizovanu državu, ako nastavi politiku odbijanja da se reformišu snage bezbednosti - u Vašingtonu će biti veoma razočarani i manje spremni da budu „fini“ prema njemu, jer se neće plašiti da postoji neko gori. Tadiću je Vašington povladjivao, tretiran je možda bolje nego što je zasluživao jer su se svi plašili Nikolića, ali sada kada je on predsednik čega imamo da se plašimo? Možemo da jasno i energično stavimo na znanje šta su naše crvene linije.“
Bivši predsednik Tadić bio je angažovan u regionalnim procesima pomirenja. Postavlja se pitanje kakva će sada biti uloga novog lidera Srbije…
"Teško je reći – ako je Nikolić na bilo koji način bio umešan u prošle ratove, naglašavam – ako je, to je po svemu sudeći bilo u Hrvatskoj a ne Bosni, a u pomirenju sa Hrvatskom se otišlo najdalje i zato bih pažljivo posmatrao da li je on spreman da nastavi da se kreće u tom smeru. Postoji mnogo toga što treba uraditi da Srbija popravi odnose sa muslimanima u BiH, sa Hrvatima u BiH, sa Kosovom, mnogo toga, i ja se nadam da – budući da je otvoreni nacionalista - Nikolić će pogledati oko sebe i reći – ja to mogu da uradim jer niko ne sumnja u mene. Ali videćemo – ako to uradi ljudi će ga toplo pozdraviti u Vašingtonu, ako ne – čak i ako nastavi Tadićevu politiku mislim da će naići na hladniji doček.“
Danijel Server nada se nastavku dijaloga Beograda i Prištine.
„Nadam se da će nastaviti da donosi ne samo sporazume nego i primenu sporazuma. Znam koliko je to teško na Balkanu, radio sam sa ljudima na Balkanu, znam da će oni potpisati nešto a onda pronaći hiljadu razloga da to ne primene, ali to nije dovoljno. Cilj treba da budu dobrosusedski odnosi izmedju Srbije i Kosova, što podrazumeva ispravnu granicu koja se čuva sa obe strane, i gde se zakon primenjuje sa obe strane. Beograd nije do sada bio spreman da to obezbedi i to je težak zadatak jer podrazumeva da se postara da Srbi na severu počnu da se usmeravaju ka vladi u Prištini, a ne Beogradu, što je teško ostvariti, ali to je posao i videćemo da li je Nikolić spreman da ga obavi.“
