Medjutim, ista anketa ukazuje da mada oni koji favorizuju smrtnu kaznu nisu sasvim uvereni u pouzdanost pravosudnog sistema i način na koje se kazne sprovode.
Kada se pogubljenja sprovode u ovom zatvoru u Hantsvilu u Teksasu, protivnici smrtne kazne su obično u blizini.
„Danas se širom Teksasa ljudi okupljaju da bi rekli NE smrtnoj kazni.“ kaže jedna demonstrantkinja.
Teksas izvršava više smrtnih kazni od bilo koje druge države – odnosno bar 16 godišnje. Ankete ukazuju da većina Teksašana podržava tu kaznu.
Jedan od zagovornika smrtne kazne, Dadli Šarp, iznosi argument da pogubljenja obezbedjuju da ubice više ne ubijaju i da odvraćaju druge ljude od ubistava.
„Dokaz da smrtna kazna nikoga ne odvraća od ubistva – ne postoji, ali zato postoje brojni dokazi da smrtna kazna neke ljude odvraća od namere da ubiju.“
Šarp ukazuje da većina porodica žrtava ubistava želi pravdu srazmernu zločinu, ali da ne uživaju u pogubljenju.
„Sve je to u kontekstu gubitka nevinog života u nepravednom ubistvu, stoga ništa tu nije dobro.“
Advokat iz Hjustona Pet Monks se protivi smrtnoj kazni. On kaže da se ona sprovodi u nesavršenom pravosudnom sistemu.
„Tu se polazi od pretpostavke da je sistem savršen u jednoj instanci, možda u toj jednoj, a nije.“
Monks navodi slučajeve u kojima su novi dokazi doveli do puštanja na slobodu zatvorenika koji su čekali na smrtnu kaznu. On tu kaznu naziva arhaičnom praksom koju je Amerika nasledila od zemlje koja ju je sada ukinula.
„To je došlo iz Engleske, pravosudnog sistema u kojem smo svi bili vlasništvo i podanici kralja, pa time i države. Znači sudije i tužioci su s jedne, a mi sa druge strane .“
Početkom decembra, apelacioni sud je zaustavio planirano pogubljenje osudjenog ubice Skota Panetia koji boluje od šizofrenije.
Advokatica iz Hjustona, Ketrin Kejs iz Teksaške službe branilaca, koja zastupa Panetija, kaže da je ohrabrujuće koliku je pažnju privukao ovaj slučaj širom zemlje.
„Zaustavljanje izvršenja ove smrtne kazne je znak sve veće svesti u SAD da ne želimo da pogubimo ljude koji su ozbiljno mentalno oboleli.“
Država Teksas tvrdi da Paneti ispunjava njihove standarde mentalne kompetentnosti. Medjutim, Kejs kaže da pogubljenje tako mentalno bolesne osobe ne služi svrsi koju većina ljudi vezuje za smrtnu kaznu.
„Smrtnu kaznu treba da čuvamo za najgore medju najgorima, ali problem je u tome da kada biramo ko bi to trebalo da bude, nismo konzistentni.“
Ankete ukazuju da mladji ljudi imaju tendenciju da više podržavaju doživotnu zatvorsku kaznu za ubice umesto smrtne kazne, dok manje od polovine svih ispitanika podržava pogubljenje mentalnih bolesnika.