Šestoro kandidata za demokratsku predsedničku nominaciju diskutovali su i razmenjivali kritike na napetoj debati u utorak uveče, u pokušaju da ubede birače u poljoprivrednoj državi Ajovi da baš oni imaju političko znanje i veštinu da pobede predsednika Trampa na novembarskim nacionalnim izborima.
U vreme pojačane tenzije između SAD i Irana, senator Berni Sanders iz Vermonta, koji sebe naziva demokratskim socijalistom, hitro je napao spoljnopolitičke poteze favorita u trci za nominaciju Demokratske partije, bivšeg potpredsednika Džoa Bajdena. Sanders je kritikovao Bajdena zato što je 2002. godine, kao senator glasao da odobri američku invaziju na Irak, na osnovu obaveštajnih podataka da diktator Sadam Husein poseduje oružje za masovno uništenje - podataka koji su se pokazali netačnim, dok se Sanders protivio ratu u Iraku.
Senator iz Vermonta izjavio je da je Bajden glasao za "najveću spoljnopolitičku grešku u istoriji zemlje." Bajden, koji godinama govori da je njegov glas o Iraku bio greška, odgovorio je da je, iako je pravio greške, kao potpredsednik Baraka Obame radio na tome da se kući vrati više od 150.000 američkih vojnika stacioniranih u Iraku.
Senatorka Ejmi Klobučar iz Minesote rekla je da je, kao kandidat u ranoj fazi karijere, takođe bila protiv invazije na Irak, i optužila Trampa da "nepromišljeno vodi zemlju ka novom ratu" u trenutnom konfliktu sa Iranom.
Senatorka Elizabet Voren, glavna rivalka Bajdena i Sandersa, nekadašnja profesorka prava na Harvardu i drugi kandidati, rekli su da bi radili na tome da vrate hiljade američkih vojnika kući sa Bliskog istoka. Voren je rekla:
"Moramo da promenimo mentalitet da je odgovor za svetska žarišta slanje novih američkih vojnika u inostranstvo."
Na pitanje da li bi neke trupe ostavila na Bliskom istoku, odgovorila je:
"Ne, moramo da ih izvučemo odande."
"Amerikancima je muka od beskonačnih ratova", poručio je Sanders.
Bivši gradonačelnik Saut Benda u Indijani, Pit Butidžiž, jedini ratni veteran među učesnicima debate, rekao je da bi najbolje služio u ulozi glavnokomandujućeg jer su "pouke prošlosti za njega lične prirode." Bogati aktivista za zaštitu životne sredine Tom Stajer primetio je da Tramp "očigledno nema strategiju" prema Iranu i složio se sa Bajdenom da je potrebna međunarodna koalicija da bi se suzbile nuklearne ambicije Irana.
Ovo je bila sedma debata do sada, sa najmanjim brojem kandidata od početka demokratske trke i prva u kojoj su učestvovali samo beli kandidati. Crnački, latinoamerički i azijski kandidati su ili ispali iz trke zbog nedostatka novca i podrške, ili se nisu kvalifikovali za debatu. Demokrate u ruralnoj Ajovi prvi će glasati za nominaciju svog kandidata na stranačkim skupovima 3. februara.
Može li žena da pobedi Trampa?
Voren i Sanders su se oštro sukobili oko privatnog razgovora koji su vodili pre više od godinu dana, u kojem je Sanders, kako tvrdi Voren, doveo u pitanje da li žena može da pobedi Trampa na predsedničkim izborima. Sanders demantuje da je izneo takav komentar i rekao da niko ne misli da žena ne može da pobedi, podsećajući da je demokrata Hilari Klinton pobedila Trampa za skoro 3 miliona glasova 2016, ali je izgubila zbog sistema glasanja putem elektorskih koledža.
Na pitanje šta je pomislila kada je Sanders rekao da žena ne može da porazi Trampa 2020, Voren je odgovorila:
"Nisam se složila."
Ona je primetila da su muški kandidati na bini za debatu zajednički izgubili 10 izbora u svom životu dok su dve žene - ona i Klobučar - neporažene u svojim kampanjama.
Džo Bajden, koji sada vodi svoju treću trku za predsedničku nominaciju svoje stranke, vodi u nacionalnim anketama ali zaostaje za drugim kandidatima u Ajovi i nekim drugim državama. Prema anketama proteklog vikenda u Ajovi, Sanders je na prvom mestu sa 20% glasova podrške. Voren je na drugom mestu sa 17%, Butidžidž na trećem sa 16% a Bajden je na četvrtom mestu sa 15% podrške.
