Aktuelni predsednik, republikanac Donald Tramp i demokratski predsednički kandidat Džo Bajden suočiće se u utorak uveče u prvoj od tri debate pred izbore 3. novembra. Debata će biti održana u Klivlendu, saveznoj državi Ohajo.
Bajden je, prema anketama, u prednosti sedam odsto u odnosu na Trampa na nivou SAD, ali ta prednost nije tako velika u državama koje su ključne za izbor predsednika. Time se povećavaju šanse da Tramp ponovo dobije manje glasova građana, kao što je bilo 2016, ali dovoljno glasova elektora da bi postao predsednik.
Procenjuje se da će debatu u trajanju od 90 minuta gledati sto miliona Ameirkanaca. Samo stotinu ljudi gledaće prvi duel dvojice kandidata uživo, ali će direktno biti prenošena na televiziji. Moderator će biti noviar Kris Valas sa Foks njuza.
Valas je rekao da će postavljati pitanja u okviru šest tema u segmentima od po 15 minuta. Najavljena je diskusija o dosadašnjim dostignućima kandidata, pandemiji koronavirusa, Trampovoj nominaciji sudije Ejmi Koni Beret za Vrhovni sud, ekononomiji, legitimitetu izbora i rasnim pitanjima i nasilju u SAD.
Verovatno je da će tema biti i novi izveštaj Njujork tajmsa o tome da je Tramp 2016. i 2017. platio samo 750 dolara poreza, uprkos bogatstvu koje tvrdi da poseduje.
Tramp je izveštaj ocenio kao "totalno lažnu vest", ali je Bajdenova kampanja pustila reklamu u kojoj prikazuje da učiteljica, radnik i vatrogasac u Americi plaćaju porez hiljade dolara, dok Tramp plaća 750.
Debate su se na prethodnim predsedničkim izborima pokazale kao ključne za ishod, ali pitanje je da li će tako biti i ove godine. Ankete pokazuju da je više od 90 odsto birača odlučilo za koga će glasati i da ne nameravaju da se predomisle.
U mnogim saveznim državama već je počelo glasanje. Građani čekaju u redovima, a ove godine je veliki broj birača zatražio da glasa poštom zbog pandemije.
Tramp, bez dokaza, tvrdi da će veliki broj glasova pristiglih poštom voditi do izborne prevare u korist Bajdena. Zato je odbio da se obaveže na mirnu tranziciju vlasti ako pobedi demokratski kandidat.
Pred debatu, Tramp je doveo u pitanje Bajenovu mentalnu oštrinu i pokušao da ga diskredituje tvrdnjom da se drogira kako bi poboljšao svoj javni nastup u debati.
Onda je na Tviteru predložio da obojica uoči ili posle debate urade test na drogu, a potom objavio da je Bajden to odbio i upitao se zašto.
Bajdenova kampanja je saopštila da će on "svoje argumente u debati izreći usmeno, ali ako predsednik smatra da je najjači argument urin - da će ga i dobiti".
Šta očekivati od dvojice kandidata?
Aron Kal, debatni trener na Univerzitetu Mičigena i koautor knjige "Debatovati Donalda", kaže da čak i u slučaju da je mali broj glasača neodlučan, obojica kandidata moraju da se pokažu u najboljem svetlu.
Kal smatra da Bajden, koji ima 77 godina, mora da uveri neodlučne birače da je fizički i mentalno sposoban da bude predsednik, a da će to najbolje dokazati ako svih 90 minuta bude uzvraćao Trampu istim tempom.
"Bajden mora da naglasi svoje iskustvo, agendu i viziju budućnosti u odnosu na Trampa".
Sa druge strane, 74-godišnji Tramp, kaže Kal, mora da obrazloži zašto zaslužuje reizbor i još četiri godine u Beloj kući. Njegova najveća prednost, prema anketama, je ekonomija i zato mora da iznese plan za smanjenje nezaposlenosti i ekonomski rast.
Takođe, iako zdravstvena zaštita neće biti tema u ovoj debati, Tramp bi trebalo da objasni čime želi da zameni Zakon o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti (Obamaker) jer će se uskoro o tome izjasniti Vrhovni sud.
Kal smatra da se Tramp oslanja na to da Bajden pogreši, ali da to nije baš "jaka debatna strategija". S druge strane, ocenjuje da Bajden ne treba da troši mnogo vremena na to da demantuje Trampove tvrdnje, kao što je najavio, i da bi takva strategija bila pogrešna.
Smatra i da je Trampovo preispitivanje Bajdenovih mentalnih sposobnosti greška, jer je na taj način snizio očekivanja građana od Bajdena.
"Predsednik Tramp, generalno, uspešno pravi karikature od svojih političkih protivnika, ali to je mnogo teže uraditi kada neko stoji na sceni sa vama. Bolje bi prošao da kritikuje šta su uradili Obama i Bajden i da tome suprotstavi svoje četiri godine u Beloj kući", zaključuje Kal.
