U paralelnom univerzumu Entoni Blinken bi uređivao neki tekst u spoljnopolitičkom magazinu ili vežbao gitarske akorde za pesmu Erika Kleptona “Tears in Heaven”. Realnost za njega u 2023. godini je takva da su suze stvarne, u Izraelu, Gazi i Ukrajini i da kao američki državni sekretar, najmoćniji diplomata na svetu, pred sobom ima dve najveće svetske krize decenijama unazad.
Od napada Hamasa na Izrael 7. oktobra i sukoba koji je usledio, Blinken je nekoliko puta boravio na Bliskom istoku u pokušaju da spreči širenje sukoba, ublaži patnje civila u Gazi i pokaže da Sjedinjene Američke Države stoje rame uz rame sa Izraelom.
Blinken je karijerni diplomata, koga je predsednik Džo Bajden, kada ga je imenovao za državnog sekretara, nazvao “superzvezdom”.
“Vrlo malo državnih sekretara suočilo sa ovako velikim izazovom. Mnogo toga mu je istovremeno ‘palo u tanjir’”, kaže za Glas Amerike, Entoni Gardner, bivši američki ambasador pri Evropskoj uniji i višedecencijski Blinkenov prijatelj.
“Naravno, ovo nije prvi put od Drugog svetskog rata da imamo komplikovanu međunarodnu situaciju, ali nema sumnje da je poslednjih nekoliko godina situacija baš kompleksna. Ako pogledam unazad, možda najkomplikovanija od Kubanske raketne krize”.
U napadu Hamasa na Izrael ubijeno je 1.200, a oteto 240 ljudi, a u ofanzivi IDF-a na Gazu koja je usledila, ubijeno je više od 16.000 ljudi. Bajden i Blinken kao vodeći dvojac aktuelne američke politike našli su se na meti kritika određenog dela javnosti, i to naklonjenog Demokratskoj stranci, koji zahteva da SAD urade više na zaštiti palestinskih civila.
Met Das, nekadašnji spoljnopolitički savetnik demokratskog senatora Bernija Sandersa, a sada potpredsednik vašingtonskog Centra za međunarodnu politiku, ističe da je veoma važno to što radi američki državni sekretar, “jer on diktira ton i ostatku sveta”.
“Blinken je osoba sa velikim iskustvom i velikim znanjem, mi smo prijatelji i ja ga veoma poštujem. Iako se ne slažem sa nekim odlukama koje je ova administracija donela, mislim da je on veoma pristojan čovek i sposoban državni sekretar”, kazao je Das u ragovoru sa Glas Amerike.
“Rođen” za diplomatiju i priče o Holokaustu
Blinken je rođen u jevrejskoj porodici u Jonkersu u državi Njujork koja je dala dvojicu američkih ambasadora. Donald Blinken, Entonijev otac, bio je ambasador u Mađarskoj, a ujak Alan u Belgiji. Posle razvoda, njegova majka Džudit se udala za Samjuela Pisara, poljskog advokata i autora, čoveka koji je preživao Holokaust i postao savetnik američkog predsednik Džona Kenedija.
“Kada je bio mladić, zanimalo ga je i slušao je ono što se meni dešavalo kada sam bio tih godina. Mislim da je to ostavilo jak utisak na njega i dalo mu drugu dimenziju, drugačiji pogled na svet. Kada danas mora da brine o otrovnom gasu u Siriji, gotovo neizbežno razmišlja o gasu kojim je eliminisana cela moja porodica”, rekao je Pisar za Vašington post 2013.
On je preminuo 2015, a Blinkenov prijatelj Entoni Gardner kaže da je Pisarovo životno iskustvo uticalo na Blinkena.
“Bio je mlad kada se suočio sa pričama o Holokaustu i Drugom svetskom ratu, čini se da je to uticalo na njegov način rada”, kaže Gardner. “Semova priča o snazi volje koja mu je pomogla, ne samo da preživi, već i da stvori sebi novi život, a zatim i da nastavi da igra tako veliku ulogu je inspirišuća. Toni je imao mnogo uzora oko sebe i odrastao je noseći se devizom: ‘Ja mogu da napravim razliku.“
Ipak, uprkos porodičnom nasleđu, Blinken je kao student umeo da bude kritičan prema izraelskoj politici, kao što je to bio slučaj 1982. dok je pisao za univerzitetski časopis "Harvard krimson" o ulasku IDF-a na teritoriju Libana.
“Izrael nije, nikada nije bio, niti će ikada biti besprekorna, savršeno moralna država kako bi neke od njegovih pristalica želeli da ga vide”, napisao je tada Blinken.
Prema rečima Meta Dasa, Blinkenova lična i porodična iskustva, mogu da budu dobar argument u rešavanju diplomatskih izazova.
“Važno je da državni sekretar bude osoba sa velikim iskustvom, a takođe kod njega postoji i ta važna lična priča koje može da mu pomogne u razumevanju sukoba i rešavanju pitanja ljudskih prava”.
U vreme administracije Baraka Obame, Blinken je obavljao funkcije savetnika za bezbednost tadašnjeg potpredsednika Bajdena, a potom i zamenika državnog sekretara.
Prijateljstvo sa Evropom, vodeća uloga SAD
Blinken je kao srednjoškolac živeo u Parizu i pohađao srednju školu Žanin Manuel. U glavnom gradu Francuske živeo je skoro 10 godina, otuda i njegovo odlično poznavanje jezika. Po dolasku u prvu posetu toj zemlji kao državni sekretar SAD, Blinken je kazao da je Pariz “njegova druga kuća”.
“Uvek mu je bilo prijatno da ima veze sa ljudima iz mnogih zemalja i da govori više jezika. Njegov francuski je izuzetno dobar”, navodi Entoni Gardner.
On kaže da kod sadašnjeg prvog diplomate SAD nije uočio nikakvu promenu političkih stavova u odnosu na dane u mladosti.
“Kod njega i dalje postoji suštinsko uverenje da su svetu potrebne SAD u nekoliko u nekoliko važnih pitanja. To nije zato što SAD ne prave greške, jer, naravno, greše, već zato što nema drugog lidera”.
Gardner objašnjava da je “Blinken svestan koliko je važna međunarodna saradnja” u svetu u kojem poslednjih godina krizna situacije eskaliraju sve češće.
“Drugim rečima, to je suprotno od viđenja Amerike koje ima Donald Tramp. Moramo da radimo sa našim saveznicima, ne samo evropskim. Tu su Koreja, Japan, Australija, Indija i drugi. Borba protiv klimatskih promena i sankcije Rusiji su dobar primer”, navodi Gardner koji je sa Blinkenom sarađivao i u Savetu za nacionalnu bezbednost u vreme predsedničkog mandata Bila Klintona.
Kritike, ali i pohvale republikanaca i demokrata
Met Das, bivši savetnik demokrate Bernija Sandersa, kao najveću kritiku administraciji Bajdena, pa i Blinkenovog Stejt departmenta, navodi to što su, tvrdi, dali Izraelu odrešene ruke za operaciju u Gazi.
“Mislim da je to katastrofa, imate više 16.000 ubijenih ljudi u Gazi. Jasno je da izraelska vlada ima odgovornost da zaštiti svoj narod posle užasnog zločina Hamasa, ali je IDF pretvorio severnu Gazu u ruševine, a mnogo ljudi je raseljeno”, navodi Das.
Das smatra da Amerika nije iskoristila značajnu ulogu koju ima kao glavni saveznik Izraela da spreči stradanje civila. “Suština je da je predsednik jasno stavio do znanja da neće koristiti značajnu američku moć da izvrši pritisak na donošenje odluka o Izraelu. Pa je skinuo te alate sa stola. I mislim da to zaista onemogućava ono što je sekretar Blinken u stanju da uradi”.
Das dodaje da mu se čini da ipak, kako vreme prolazi, Amerika polako počinje da menja kurs i da “administracija želi da Izraelci zauzmu drugačiji pristup operaciji u južnoj Gazi” u odnosu na ono što se dešavalo na severu.
Tokom treće posete Izraelu krajem novembra, Blinken je prihvatio da Izrael planira da nastavi vojnu operaciju, ali je takođe „podvukao imperativ za Sjedinjene Države da se masovni gubitak civilnog života i raseljavanje razmera koje smo videli u severnoj Gazi ne ponove na jugu“.
Zbog načina na koji vodi američku spoljnu politiku tokom najnovije krize na Bliskom istoku, Blinken je dobio pohvale i pojedinih republikanaca, poput Lindzija Grejema, senatora iz Severne Karoline.
„On ulaže velike napore da ostane u kontaktu sa arapskim svetom i pokušava da ih ubedi da je ovo drugo vreme za Izrael“, rekao je Grejem za NBC Njuz.
Ipak, Niki Hejli, koja se takmiči za republikansku predsedničku nominaciju, kritikovala je Blinkena i odluku iz septembra o razmeni zatvorenika sa Iranom i odmrzavanju fonda od šest milijardi dolara za tu zemlju, tvrdivši da je na taj način direktno pomognut Hamas koji ima podršku Teherana.
„Hamas zna, a Iran zna, oni premeštaju novac dok razgovaramo, jer znaju da će šest milijardi dolara biti oslobođeno. To je realnost", rekla je ona. Blinken je odbacio te optužbe.
Sukob na Bliskom istoku došao je godinu i po dana od početka ruske agresije na Ukrajinu, što je predstavljalo prvi veliki test za Blinkena na funkciji državnog sekretara.
Amerika i zapadni saveznici su konstantno pružali novčanu i podršku u oružju Kijevu, za šta je uglavnom postojala dvopartijska podrška u Kongresu i Senatu.
“Mislim da je pristup administracije ruskom ratu protiv Ukrajine bio veoma vredan divljenja i ispravan. Napori Stejt departmenta da održe red i neka pravila u suočavanju sa ruskom agresijom bili su veoma važni. I mislim da je veliki deo tih napora potkopan pristupom koji su zauzeli kada je u pitanju odgovor Izraela na napad Hamasa”, ocenjuje Das.
Pritisak funkcije
Uprkos kritikama u vezi sa pristupom sukobu na Bliskom istoku, koje uglavnom dolaze sa levog, demokratskog spektra, kao i zbog povlačenja američkih snaga iz Avganistana 2021, što su zamerke republikanaca i desnice, utisak je da Blinken uspeva da za sada “kormilari” brodom spoljne politike SAD.
“On je veoma miran, čak i pod velikim stresom i to je od suštinske važnosti u ovom poslu. Naporno radi i dobro se ophodi prema ljudima”, tvrdi Entoni Gardner. “Znate, u Vašingtonu nema mnogo onih koji će za njega reći neku lošu reč, što je retko jer na na tom nivou diplomatije stvarate neprijatelje”.
Možda nisu pričali loše o njemu, ali grupa zaposlenih u Stejt departmentu je u oktobru izrazila nezadovoljstvo zbog politike prema Gazi i Palestincima. Blinken je, prema navodima agencije Rojters, poslao zaposlenima mejl u kojem je rekao da shvata da postoje razlike u pogledima na problem kao i da je sukob na Bliskom istoku i u odeljenju koje vodi doneo dosta emocija.
“Te razlike se vide i među zaposlenima u Stejt department i u Kongresu. I to je sasvim za očekivati jer mlađe demokrate imaju sasvim drugačiji pogled od pristupa ove administracije”, objašnjava Met Das.
Blinken i Balkan
Od dolaska na funkciju državnog sekretara, Blinken se zalagao za evropske integracije država Zapadnog Balkana.
Američka administracija ulaže veliki napore da trajno reši pitanje odnosa Kosova i Srbije, ali je ta inicijativa stavljena na ozbiljan test u septembru ove godine kada je grupa naoružanih Srba u selu Banjska napala i ubila jednog kosovskog policajca.
"Kada sam počeo da se bavim ovom vrstom posla, pre tri decenije, centar naše brige bio je Balkan: Bosna i Kosovo. Jedna stvar koja nam nije potrebna je povratak u prošlost kada je u pitanju sukob na Balkanu", rekao je Blinken u novembru u Briselu na sastanku zemalja članica NATO alijanse.
Prethodno je morao da se suoči i sa izazovom u Bosni i Hercegovini gde je predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik uporno odbijao da prizna ovlašćenja Visokog predstavnika Kristijana Šmita i potpisao zakon kojim se njegove odluke više ne objavljuju u tom entitetu.
"Potpisivanjem zakona predsjednika Republike Srpske Dodika kojim se odbijaju ovlašćenja visokog predstavnika krši se ustav Bosne i Hercegovine i potkopava Dejtonski sporazum. SAD podržavaju OHR, BiH i njen suverenitet, teritorijalni integritet i multietnički karakter", objavljeno je na Blinkenovom nalogu na društvenoj mreži Eks.
Još dok je bio savetnik Bajdena za nacionalnu bezbednost, Blinken se 2010. povodom 15. godišnjice genocida nad Bošnjacima u Srebrenici, obratio na ceremoniji u Muzeju Holokausta u Vašingtonu.
“Moramo opet da priznamo da svet nije delovao, nije uspeo da spreči pokolj nevinih Srebreničana. Ubijanje koje je predsednik Obama nazvao mrljom na našoj kolektivnoj savesti”, istakao je tada Blinken.
Gitara i “evropski fudbal”
Entoni Gardner kaže da je Blinken oduvek voleo muziku, a kako svira gitaru, američki državni sekretar demonstrirao je krajem septembra u Beloj kući, kada je odsvirao i otpevao numeru "Hoochie Coochie Man" Madi Votersa.
Za sebe je jednom rekao da je gitarista amater, na njegovom profilu na platformi Spotifaj postoje tri snimljene pesme "Lip Service," "Patience" and "Without Ya".
“On je čovek koji voli zabavu, gitaru i muziku, o čemu se izveštava. Pogotovo zbog svoje majke koja ja bila veoma aktivna na pariskoj kulturnoj sceni. Tako je odrastao”, navodi Gardner i dodaje da je u mladosti često putovao zajedno sa Blinkenkom širom Evrope.
Blinkenova majka Džudit Pisar bila je poznata kulturno-muzička radnica.
Kada nisu putovali, nastavlja Gardner, znali su da sede u pariskom stanu i vode duge razgovore sa Blinkenovim očuhom Samjuelom Pisarom.
“Pričao bi o svojim iskustvima u logorima koje je preživeo, o svojoj advokatskoj karijeri, koja je bila zaista sjajna i veoma raznolika. U to vreme su u njihovu kuću stalno svraćali ugledni političari”, kaže on.
Jedan od Blinkenovih hobija je fudbal, ali ne američki, nego “soccer” - evropski, potvrđuje Gardner, iako je priznao da sa prijateljem nije igrao, niti delio naklonost ka tom sportu.
U novembru 2020, američki Politiko je pisao da je Blinken ranije svake nedelje u Vašingtonu sa nekim od prijatelja iz sveta spoljne politike igrao fudbal, a među njima su bila i kongresmen Tom Malinovski, Robert Mali, bivši američki izaslanik za Iran, kao i Filip Gordon, nekadašnji pomoćnik državnog sekretara za evropska pitanja.
Upitan da li mu je u mlađim danima delovalo da bi Blinken umesto diplomatske karijere, mogao da ode u muzičke ili neke druge vode, Gardner je rekao:
“Sumnjam da je razmišljao o muzici. Možda bih pre rekao da je imao veće interesovanje da se bavi pisanjem, radio je svojevremeno za Nju ripablik, koji je bio sjajan časopis”.
Gardner je sada u Evropi i kaže da je i dalje u kontaktu sa Blinkenom, uglavnom preko poruka, a da ga je poslednji put video pre nekoliko meseci u kućnoj atmosferi.
“On je čovek koji ima uravnotežen život, odvaja vreme za svoje hobije i porodicu. Svet je u teškoj situaciji, ali mislim da ga on dobro razume”.
