Evropa može da dostigne kolektivni imunitet protiv koronavirusa za tri do četiri meseca, rekao je u sredu direktor nemačke farmaceutske kompanije Bajontek (BioNTech), koja je sa američkim partnerom Fajzerom razvila prvu vakcinu protiv Kovida 19 čija je upotreba odobrena širom sveta.
Dok i dalje traje debata o pragu koji je potreban da se dostigne taj ključni nivo imunizacije, eksperti kažu da bi nivo iznad 70 odsto vakcinisanih značajno poremetio prenošenje koronavirusa među jednom populacijom.
"Evropa će dostići kolektivni imunitet u julu, najkasnije do avgusta", rekao je novinarima izvršni direktor Bajonteka Ugur Sahin.
Upozorio je da kolektivnim imunitetom neće prvobitno biti obuhvaćena deca, s obzirom na to da je vakcina za sada odobrena samo za starije od 16 godina. Mali broj dece koja se zaraze Kovidom 19 ima ozbiljne simptome ili dugoročne posledice.
Bajontek vakcine čine veliki deo doza koje se daju u Severnoj Americi, gde su poznatije kao Fajzerove vakcine, i u Evropi gde se ubrzava tempo vakcinacije posle sporog početka.
Sahin je rekao da podaci o ljudima koji su primili vakcinu pokazuju da reakcija imunog sistema slabi tokom vremena i da će verovatno biti potrebna treća doza.
Prema istraživanjima, efikasnost Bajontek-Fajzer vakcine pada sa 95 na 91 odsto posle šest meseci, dodao je Sahin.
"U skladu sa tim, biće potrebna treća doza da bi se ponovo došlo do zaštite od gotovo 100 odsto", naglasio je direktor Bajonteka.
Vakcina te kompanije trenutno se daje u dve doze, u razmaku od tri nedelje, mada je u nekim zemljama taj period duži. Sahin sugeriše da bi treću dozu trebalo dati 9 do 12 meseci posle prve.
"Zatim očekujem da će verovatno biti potrebno primiti još jednu vakcinu svake godine ili možda svakih 18 meseci".
U međuvremenu se strahuje da su postojeće vakcine možda manje delotvorne protiv novih sojeva koronavirusa koji se pojavljuju u različitim delovima sveta.
Sahin naglašava da je Bajontek testirao svoju vakcinu protiv više od 30 sojeva, uključujući trenutno dominantni oblik prvobitno registrovan u Velikoj Britaniji. Naveo je da je vakcina, u laboratoriji, podstakla dobar imuni odgovor protiv gotovo svih varijanti. U slučajevima gde je imuni odgovor bio slabiji, delotvornost vakcine je i dalje bila dovoljna", dodao je Sahin ali nije izneo precizne podatke.
Na pitanje o novom soju prvobitno otkrivrenom u Indiji, Sahin je rekao da se delotvornost vakcine u tom slučaju i dalje istražuje.
"Međutim, indijski soj ima mutacije koje smo prethodno istražili i protiv kojih je naša vakcina delotvorna, tako da sam i tu uveren".
Kompanija u međuvremenu istražuje i izveštaje o slučajevima srčanih problema kod ljudi koji su primili vakcinu u Izraelu, ali do sada nije videla podatke koji bi sugerisali da postoji povećani rizik, rekao je Sahin i podsetio da je u toj zemlji vakcinisano oko 5 miliona ljudi, uglavnom Bajontek/Fajzer vakcinom.
Bajontek očekuje da će njegova vakcina u julu biti odobrena u Kini, gde sarađuje sa lokalnom kompanijom "Fosun Farma", a u međuvremenu sa Fajzerom planira povećanje proizvodnje s ozbirom na to da potražnja širom sveta i dalje nadmašuje postojeće zalihe.
“Na početku 2021. godine, naš cilj je bio da proizvedemo hiljadu 300 milijardi doza, a sada smo to povećali na 3 milijarde", poručio je Sahin i pohvalio farmaceutske gigante kao što su Novartis, Sanofi i Bakster koji su se pridružili tim naporima.
Sahin je osnovao Bajontek 2008. godine sa svojom suprugom, naučnicom Ozlem Tureči. Zajedno su odlučili da se sa istraživanje raka preusmere na razvoj vakcine protiv koronavirusa početkom 2020. godine, a zatim su uspostavili saradnju sa Fajzerom koji je posedovao neophodnu ekspertizu za sprovođenje velikih kliničkih istraživanja.
Sahin je u sredu poručio da očekuje da će uskoro doći do "nove normale" - da ljudi mogu slobodno da se kreću, dok će većina imati dobru imunu zaštitu protiv virusa.
