15. aprila 2013. bombaški napad na učesnike bostonskog maratona potresao je svet. Dve bombe eksplodirale su u razmaku od 12 sekundi blizu cilja svetski poznate trke. Poginulo je troje ljudi a ranjeno, kako se procenjuje, 264 osoba, koje su lečene u 27 lokalnih bolnica. Lekari su morali da amputiraju udove najmanje 14 ljudi. Igrani filmovi kao što je “Dan patriota” iz 2016. pružili su dramatizovani prikaz tih događaja. Međutim, novi dokumentarni film Džona Danama “Boston”, čiji je narator Met Dejmon, i sam Bostonac, posmatra maraton mnogo šire od bombaškog napada. To je poletna priča o trci od njenog početka 1897. do 2014, godine posle napada.
Po veličini trke, čistom entuzijazmu 36.000 maratonaca i duhu zajednice tokom bostonskog maratona 2014, niko ne bi pomislio da je godinu dana ranije trku, njene učesnike i ceo grad pogodio teroristički napad. Napadi su duboko potresli filmskog stvaraoca Džona Danama, koji je i sam maratonac, i koji je godinama pre napada planirao da snimi dokumentarac o istorijatu trke.
“Bilo je tu mnogo emocija – svakako mnogo tuge zbog onoga što se dogodilo. Šetao sam ulicom Bojlston svakog dana čim sam stigao u Boston u januaru 2014 i mislio o tome svakog dana.”
Njegov dokumentarni film Boston ipak nije usredsređen na bol i strah 2013. Umesto toga, to je hronika Bostonskog maratona kao događaja koji je negovao humanitarni duh, jedinstvo i snagu od svog nastanka.
Danamov film prati kako se maraton menjao i razvijao kroz decenije. Trka je postajal sve selektivnija, trkači sve brži. Dolazili su iz svih krajeva sveta. Jedan od njih je Kenijac Vilson Čebet.
“Davno, dok sam još bio dečak, trčao sam do škole 3,7 kilometara. U vreme ručka ste se vraćali kući, pa opet u školu posle ručka i uveče ste se opet vraćali kući.”
Dokumentarni film pokazuje kako je trka vremenom takođe postala veliki humanitarni događaj. Počelo je sa grčkim Olimpijcem Stilianosom Kirakidesom, koji je pobedio na Bostonskom maratonu 1946.
"…Iskoristio je svoju slavu kao šampion Bostonskog maratona da prikupi sredstva i zalihe za pomoć Grčkoj posle rata”, priča reditelj filma.
T. K. Skenderian, direktor komunikacija Bostonske sportske asocijacije nalazio se u središtu priprema za ovogodišnji maraton.
"U godini i godinama posle napada, osećaj solidarnosti I ponosa zajednice koji se pojavio ne samo među ranjenima nego i Bostoncima, kao i ljudima širom sveta, to je bilo neverovatno. Osećanje građanskog ponosa, gradskog ponosa, ponosa ovog sporta – bilo je neizmerno. Da, srušili su nas, ali smo se vratili na noge u punoj snazi.”
Dva dana pre 121-og Bostonskog maratona, dokumentarac Džona Danama premijerno je prikazan u gradu po kojem je nazvan .
“Ima toliko stvari koje ne možemo da kontrolišemo u životu ali izaći iz kuće i trčati, postaviti sebi cilj da istrčiš maraton – to je nešto što može da se uradi, zaista menja ljudima život i to je nesto izuzetno pozitivno.”