Slavnu uzrečicu „Da, možemo“ (Yes, We Can), predsednik Barak Obama pozajmio je od sitne, vatrene Amerikanke poreklom iz Latinske Amerike po imenu Dolores Uerta. Malo ljudi je upoznato sa njenim doprinosom borbi za američka građanska prava, ali dokumentarni film „Dolores“, reditelja Pitera Brata, otkriva 70 godina njenog bogatog života i rada kao aktivistkinje i vođe sindikata.
Krajem 1950-ih, Dolores Huerta dala je glas obespravljenim Latinoamerikancima u SAD. Aktivistkinja se pridružila američkom sindikalnom lideru Sezaru Čavezu da organizuje Nacionalnu asocijaciju poljoprivrednih radnika u Kaliforniji.
“Imali smo beneficije. Imali smo plan životnog osiguranja. Imali smo kancelariju, započeli smo kreditnu uniju, prvu kreditnu uniju poljoprivrednih radnika u istoriji SAD, gde su ljudi mogli da dobiju kredite. Nudili smo usluge, obračunavali porez radnicima imigrantima, imali petogodišnji plan za nacionalni štrajk u Centralnoj dolini, jer smo želeli da svi uzgajivači pregovaraju zajedno.”
Huerta je takođe pomogla da se promeni registracija birača u Kaliforniji, što je dovelo do većeg odziva glasača u toj državi.
“Jedan od glavnih zakona koji smo uspeli da izdejstvujemo bio je da registracija birača može da se obavlja od vrata do vrata u Kaliforniji. Pre toga, morali ste da odete do sudnice od ponedeljka do petka između 9 I 5 da se registrujete da glasate a naravno radnici to nisu mogli jer su radili u to vreme.”
Huerta kaže da film “Dolores” ukazuje na značaj društvenog aktivizma u SAD.
"Verujem da niz problema koje sada imamo u SAD potiče iz toga što ljudi ne znaju koji je doprinos ljudi drugih rasa, da su starosedeoci Amerike bili prvi robovi, da su afrički robovi izgradili Belu kuću i Kongres, da su ljudi iz Meksika I Azije izgradili infrastrukturu naše zemlje. Zbog radničkih sindikata imamo osmočasovno radno vreme, vikende, bezbednosne standarde, osiguranje za nezaposlene, za invalide, državne škole, socijalno osiguranje… sve to su izborili ljudi iz radničkih sindikata.”
Nažalost, kaže filmski stvaralac Piter Brat, mnogi Amerikanci ne znaju taj deo svoje istorije.
“Priče kao što je život Dolores često se marginalizuju pa čak se i Dolores ponekad prikazuje kao strankinja. Ona je podjednako autentično američka kao pita od jabuka ili čips i salsa, njena priča je američka priča i ljudi treba da je znaju.”
A taj slavni slogan? I iza njega stoji Dolores Huerta.
“Organizovali smo aktivnosti u Arizoni. Kada sam upoznala neke od Latinoamerikanaca, rekli su mi – “U Kaliforniji možete da radite sve to. U Arizoni – no se puede, ne može. Moj odgovor njima je bio “Si, si puede!” “Da, može”.
2012. Dolores Huerta dobila je predsedničku medalja slobode. Danas, u svojoj 88. godini, ona nastavlja rad u svojoj zajednici kroz Fondaciju Dolores Huerta.