Dušan Petričić i Predrag Koraksić Koraks najtiše su i najupadljivije vođe jednog oslobodilačkog pokreta u novijoj istoriji. Njihov cilj nije da ostanu u politici, oni samo rade svoj posao na najbolji mogući način, pri tom se sjajno zabavljaju i mogu to sebi da priušte jer se ne plaše ničega, rekao je reditelj Goran Marković na otvaranju izložbe karkatura Petričića i Koraksa u prepunom holu Filozofskog fakulteta u Beogradu.
U trenutku kad jedan čovek ostvaruje svoj naum da strahom ovlada našim životima, kad izgleda da nema spasa iz pomrčine, dvojica mirnih ljudi preko noći postaju vođe pobune protiv takvog poretka. Oni svojim crtežima uspevaju da na našim sumračnim licima izazovu osmeh, tako neophodan u ovim olovnim vremenima, osmeh koji čini čudo - oslobađa nas strepnje, rekao je Marković.
Prema Markovićevim rečima, njihova karikatura čitav pakao koji nas okružuje sabija na jedan list papira i na najtačniji i najkraći način izvrgava ruglu sve što nas muči.
Dekan Filozofskog fakulteta Miomir Despotović istakao je da je dobro da taj fakultet stvaralaštvo Koraksića i Petričića učini dostupnim njihovoj publici.
On kaže da se ni jednog trenutka nije dvoumio da li da organizuje izložbu, koju on i njegove kolege smatraju kao zajedničku misiju, "jer se na ovom fakultetu neguje korpus humanističkih nauka, koje se razvijaju samo kao kritičke teorije društva".
Profesor Miodrag Zec naglasio je da vlastodršcima Srbije nije jasno da društvo u kojem se zabranjuje karikatura posle kratkog vremena postaje karikaturalno.
Društvo postaje karikatura karikature, ne taj koga predstavlja, rekao je Zec.
On je ocenio da je u srpskom društvu prisutan veliki sindrom podanika i enklava gradjanske svesti, ali i onih koje iz jedne vlasti prelaze u drugu i svakoj vlasti dobro služe.
Citirajući Zeca, Petričić je ukazao da crtež govori mnogo više nego 1000 reči, iako je Zec u svom govoru dokazivao suprotno, dok je Predrag Koraksić Koraks je ocenio da živimo u zemlji koja je sama karikatura.