U Americi se svake godine proda između 25 i 30 miliona božićnih jelki. Posle praznika, većina završi u đubretu, ali ne sve. Neke prođu kroz strug, kako bi se dobio materijal za malčiranje bašta i staza, dok se ostale postavljaju na dno jezera i zaliva, kao veštački koralni greben, stanište za ribu. Međutim, možda najpoznatija jelka u čitavoj zemlji obično završava u kućama koje gradi humanitarna organizacija „Habitat for Humanity“.
Ogromna božićna jelka ispred Rokafeler centra u Njujorku osvetljava večeri svake praznične sezone u poslednjih 85 godina. Ove godine, to je norveška smrča, teška 12 tona, skoro 80 godina stara, visoka 23 metra, koja je doneta iz mesta Stejt Koledž u Pensilvaniji.
Kada je sklone 9. januara, postaće deo još jedne praznične tradicije, prerađena u daske i potom donirana organizaciji “Habitat for Humanity”, kao materijal za izgradnju kuća. To je prilika da se praznična radost raširi i istaknu u prvi plane napori te grupe da obezbedi pristupačna mesta za stanovanje.
Drvo od prošlogodišnje jelke iskorišćeno je za kućama u Njuburgu, gradiću u državi Njujork, oko 80 kilometara severno od Rokfeler centra. Daske imaju poseban pečat.
“Volim da vidim kad ga isporučuju, volim da vidim taj pečat. Drago mi je da znam je ta građa nastala od drveta koje je donosilo toliku radost”, kaže Keti Kolins iz organizacije "Habitat for Humanity".
Drvo od jelke i smrče uglavnom ima čvorove i nije savršeno, pa ne može da izdrži veliki teret. Zato ga volonteri “Habitata” najčešće koriste za stabilizaciju podnih greda ili unutrašnje zidove.
“Dobili smo veliki, ogroman komad. To zaista ne možemo da koristimo u kući, ali ako ga isečemo na manje delove možemo ga iskoristiti”, priča Džoš Zaloga iz Habitata.
Kad se izgradnja kuće završi, najveći deo drveta ostaje sakriven u zidovima i plafonu. Ali vlasnici kuće znaju da je tamo.
“Nije tek tako bačeno u stranu. Iskorišćeno je i u mojoj kući!”, oduševljena je Viridijana Peres koja je kupila tu kuću.
To saznanje doprinosi da praznični duh nastavi da živi.