Za one koji su zainteresovani da iskuse život na Crvenoj planeti, sada je pravi trenutak. Na svetu trenutno postoje četiri operativne stanice, u kojima se simulia okruženje kao na Marsu... po jedna u SAD, Australiji, na Islandu i Artiku. Novinar Glasa Amerike Aleks Janevski dobio je ekskluzivan pristup istraživačkoj stanici smeštenoj u pustinji u saveznoj državi Juta.
Zemljište u Juti često se upoređuje sa onim na Marsu: beskrajni pejzaž stenovitih krivudavih kanjona, sa tragovima reka, vedro nebo, suva klima i sunce u izobilju. Na četiri sata vožnje od Solt Lejk Sitija, naučnici su postavili istraživačku stanicu.
Kompleks sadrži šest objekata: “kuću”, staklenu baštu, dve opservatorije i solarne panele. Služi kao imitacija okruženja i uslova života na na Marsu.
“Posedujemo dva različita tipa svemirskih odela. Oba su simulatori odela, imaju operativnu, ne tehnološku upotrebu. CIlj je da vam pruže osećaj kao da ste na Marsu. Ovo su regularna svemirska odela za svakodnevnu upotrebu. Ovo je istraživačko odelo. Ovo je za šetnju”, pokazuje direktorka programa Šenon Rupert.
Anastazija Stepanova je bivša učesnica programa. Izabrana je kao član šestočlanog tima, od ukupno 200 kandiata koji su se prijavili. Njeno zaduženje je bilo da se brine za bezbednost i zdravlje članova tima i obavlja istraživanje iz psihologije za Rusku akademiju nauka.
“Sproveli smo brojne geološke i mikrobiološke studije… provesti svakog dana između 2 i 4 sata radeći u odelu od 14kg može da bude zabavno. Posle neko pripremi večeru, drugi pere sudove, pa pisanje izveštaja. Onda bismo radili na njihovim projektima”.
Tunel povezuje delove kompleksa. U staklenoj bašti planirano je uzgajanje povrća, uključujući moringu, jednu od najhranljivijih biljki na svetu, koja uspeva u ekstremnim uslovima. U laboratoriji će se obavljati istraživanja u oblasti mikrobiologije, geologije i ekologije. Međutim, najvažniji deo stanice su ljudi.
“Jedna stvar koju sigurno znamo jeste da ne možemo da dovedemo sve ljude koji su nam potrebni. Zato moramo pametno da biramo. Moramo da izaberemo ljude, koji će najviše doprineti i uzvratiti poverenje timu na zemlji koji ih podržava, zar ne? Svi koji idu na Mars neće imati samo jedno zaduženje. Moraju da budu spremni da rade više stvari. Potrebno je da budu timski igrači, stručnjaci i da budu veoma odlučni u situacijama za koje nisu specijalizovani. Sve to u jednoj osobi, što je veoma, veoma veliki izazov”, kaže Šenon Rupert.
Anastazija kaže da su joj tri meseca u stanici promenila život.
“Motivisala me je činjenica da mogu da se obučim za neke druge profesije. Važno je da cenite lične odnose i držite se podalje od informacione buke. To mnogo otežava koncentraciju i kreativnost, a kada smo tamo bili izolovani od svega toga, produktivnost je bila znatno veća”.
Doktor Rupert kaže da program nije samo za ljude koji žele da istraže Mars radi ličnog zadovoljstva, već I za one koji žele da prošire svoje lične horizonte.