OUKLEND - Šokantna ostavka novozelandske premijerke Džasinde Ardern, koja je svojevremeno bila najmlađa žena izabrana za tu funkciju, bacila je svetlo na sve zahteve sa kojima se suočavaju žene na vlasti.
Zadržavajući suze dok je davala izjavu, 42-godišnja političarka je rekla da joj nije ostalo skoro ništa „u rezervoaru“ i da je vreme da se povuče nakon izazovnih pet i po godina na funkciji.
„Političari su ljudi. Dajemo sve što možemo, dokle god možemo, a onda je vreme. A za mene je došlo vreme", rekla je Ardern.
Obraćajući se direktno porodici u svom govoru, Ardern je rekla da se raduje što će biti tu kada njena ćerka Neve uskoro krene u školu, i konačno se uda za svog partnera Klarka.
"Mislim da svaka mlada žena koja je odrasla u ovoj eri u kojoj možemo imati sve, da, ali zapravo naše srce ide našim voljenima", kazala je profesofka politike sa Univerziteta u Kenterberiju En-Mari Brejdi i dodala da su žene oslobođene, ali da patrijarhalne institucije nisu dovoljno evoluirale da podrže i porodični život.
"Potrebni su nam ljudi poput Džasinde Ardern u politici. Dakle, njena situacija je razlog za razmišljanje o tome šta možemo učiniti više da podržimo žene u politici, a takođe i muškarce i njihov porodični život", dodao je Brejdi.
Tokom svog mandata, Ardern se nije plašila da razbija kalupe i postala je prva premijerka od pakistanske Benazir Buto koja je dobila bebu dok je bila na funkciji, a zatim išla na porodiljsko odsustvo.
Zalagala se da tercijarno obrazovanje bude delimično besplatno, za borbu protiv siromaštva dece i dekriminalizaciju abortusa, ali i prozivala seksizam u politici.
„Globalno je promenila lice politike samo time što je bila iskrena. Mislim da je bila pomalo model za mlađe političarke, a možda čak i za mlađe političare koji žele da se predstave na drugačiji način. Svakako da zaista osporava muški stereotip kao premijerka", ocenjuje Marijan Baird, profesorka rodnih i radnih odnosa na Univerzitetu u Sidneju.
Uprkos njenom visokom rejtingu na globalnom nivou, popularnost Ardern je oslabila u zemlji, zbog rastućih troškovima života, rastućeg kriminala i zabrinutosti za društvena pitanja.
Bivša premijerka Helen Klark rekla je da je Ardern uradila "izuzetan posao" u vođenju Novog Zelanda kroz velike krize.
Ona je ispunila ključnu društvenu i ekonomsku agendu i pozicionirala naciju kao državu koja se „zalaže za saradnju i pristojne vrednosti“.
„Pritisci na premijere su uvek veliki, ali u ovoj eri društvenih medija, mamca za klikove i medijskih ciklusa 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, Džasinda se suočila sa nivoom mržnje i ljutnje koji je, po mom iskustvu, bez presedana u našoj zemlji“, rekla je Klark. „Naše društvo bi sada moglo da razmisli o tome da li želi da nastavi da toleriše prekomernu polarizaciju, koja politiku čini sve neprivlačnijim pozivom".
Kambodžanska opozicionarka Mu Sočua rekla je da je svet izgubio liderku koja je imala poverenje i poštovanje i „uvek je vodila srcem“.
Jeni Vahid, istaknuta indonežanska aktivistkinja za ženska prava i direktorka Instituta Vahid, rekla je da odluka Ardern nosi važnu poruku za sledeću generaciju lidera.
"Ona je sama izabrala tajming za svoj izlazak, ima različite prioritete u ovom trenutku svog života. Pokazuje mladoj generaciji da je to u redu."