Britanski premijer Boris Džonson predstavio je parlamentu svoj novi plan za Bregzit, koji je opisao kao “iskreni pokušaj kompromisa”. Dan ranije, on je plan predstavio Evropljanima, koji su ostali veoma uzdržani. Odlazeći predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je posle razgovora sa irskim premijerom u četvrtak, ukazao da u njemu ima više problematičnih delova i da su potrebni dalji razgovori. Džonson je dao predlog i za rešenje granice Severne Irske i Republike Irske, koja bi, posle Bregzita, postala spoljna granica EU. Pitanje te granice je glavna prepreka postizanju dogovora, dok se Britanija sprema da krajem meseca napusti Uniju.
Premijer Velike Britanije Boris Džonson pokušao je da pridobije podršku članova Donjeg doma parlamenta u Londonu, za kompromisni predlog koji je prethodno predstavio Briselu.
“Cilj ove vlade je uvek bio da napustimo Uniju s dogovorom, a ovi konstruktivni i razumni predlozi pokazuju ozbiljnost naše namere. Ne donose nam sve što bismo želeli. Predstavljaju kompromis ali ako budemo ostali zatvorenik sadašnjih pozicija to će samo izazvati blokadu a ne pomak. Zato smo načinili iskren pokušaj da “prebrodimo jaz, da pomirimo nepomirljivo i odemo korak dalje dok vreme ističe”.
Džonsonovim novim predlogom iz sporazuma o Bregzitu eliminiše se takozvani “bekstop”, mehanizam kojim se Britanija čvršće vezuje za pravila Evropske unije da bi se izbegla takozvana “tvrda granica” između Republike Irske i Severne Irske, dok se Britanija i Unija ne dogovore o alternativi.
Umesto toga, Britanija predlaže da Severna Irska ostane deo jedinstvenog evropskog tržišta robe, ali napusti carinsku uniju. To bi, pak, zahtevalo određene carinske provere blizu granice.
Sudeći prema prvim reakcijama, plan nije zadovoljio zahteve Unije i Irske.
“Ne mislimo da ovo zaista sadrži garancije koje su potrebne Irskoj”, rekao je Gi Verhofštat, dok glavni pregovarač EU Mišel Barnije novinarima nije otkrio mnogo detalja o svom sastanku sa ambasadorima 27 zemalja Unije u Briselu.
"Juče sam razgovarao sa članovima parlamenta, danas sa predstavncima zemalja članica, radimo na tome, to je sve”.
Postoje i domaće prepreke. Čak i da Boris Džonson i EU postignu dogovor, moraće da ga ratifikuje parlament, objašnjava Alen Vejdžer iz Programa “Britanija u promenjenoj evropi".
“Evropsku uniju sada brine da je Boris Džonson stvorio tako podeljeni Donji dom paralmenta da nijedan dogovor koji postigne neće podržati laburisti”.
Parlament je tri puta odbacio predlog Džonsonove prethodnice Tereze Mej - tako da će vlada verovatno zavisiti od glasova opozicionih laburista, čiji lider Džeremi Korbin poručuje:
“Predlog je još gori od sporazuma Tereze Mej. Ne vidim da će Džonson dobiti podršku kojoj se nada”.
Nedavno usvojeni zakon primorava premijera da od Brisela zatraži odlaganje Bregzita, ukoliko ne bude mogao da postigne dogovor .
Alen Vejdžer dodaje:
“Borisu Džonsonu, u suštini, preostaju opcije da podnese ostavku kao premijer ili ode i zatraži taj produžetak od Unije, ali da vrlo jasno stavi na znanje da je bio primoran da to uradi, i da ne želi to da uradi. Možda izvede neki izlazak iz Saveta na pola sastanka. On zaista želi da jasno pokaže biračima koji su za Bregzit da krši obećanje koje je dao, ali veoma nerado”.
Dok su izbori, po svemu sudeći, neizbežni, političko manevrisanje nije samo rezervisano za Evropu - nego i za domaće biračko telo.
