Ti testovi bi trebalo da se koriste na mestima sa veoma ograničenim ustanovama za zdravstvenu negu.
Rendi Šep provodi većinu svog vremena u laboratoriji u Fort Ditriku. Vojna baza u državi Merilend je sedište USAMRIID-a, istraživačkog centra američke vojske za infektivne bolesti. Ali kada je ebola pogodila Zapadnu Afriku, Šep je spakovao svoje stvari i otišao u Liberiju.
“Odjednom sam donosio odluke koje su uticale na život određene osobe. Bilo je prilično otrežnjujuće. Nisam mogao da spavam.”
Šep je pomagao da se uspostave laboratorije za testiranje pacijenata na ebolu. On kaže da je to izazivalo nervozu.
“Ako sam nekoga testirao i dobio lažne pozitivne rezultate, poslao sam nekoga potencijalno negativnog u izolacionu jedinicu za ebolu, gde bi mogao da se inficira.”
A, lažni negativni rezultati ne bi doneli ništa bolje.
“Mogao sam možda da pošaljem nekoga ko ima ebolu u zajednicu u kojoj bi mogao da prenese virus drugima.”
On kaže da su dijagnostički testovi za ebolu veoma pouzdani i da se vraća veoma mali broj lažnih pozitivnih ili lažnih negativnih. Ali za njih su potrebni - oprema visoke tehnologije, veoma dobro opremljene laboratiorije i trenirani tehničari.
U udaljenim ruralnim oblastima daleko od bolnice, zdravstveni radnici nemaju ništa od toga. Zato su potrebni pouzdani testovi koji su takođe jednostavni i lako prenosivi, kao što je ovaj test na kojem Šep radi.
“To je jedna od onih stvari koje su razvijene pre više godina kao priručna sredstva ali nikada nismo mislili da ćemo ih koristiti. I zapravo smo ih izvadili iz naftalina da bi počeli testiranje i to je dobar test.”
Pločice su sve što je potrebno. Stavite nekoliko kapi krvi na jedan kraj. Za ovu demonstraciju, Šep je koristio rastvor za test, ne krv. I za samo 15 minuta…
“Ako imate ebolu, pokaže se linija. Ako nema ebole, nema linije.”
Test je brz i jednostavan. Ali ima i svoju cenu.
“Za tu pogodnost i brzih 15 minuta, vi za uzvrat dajete osetljivost.”
To znači da test može da promaši pacijenta koji ima ebolu. Negativnom testu je potrebna provera radi sigurnosti. Nekoliko grupa testira takve vrste dijagnostičkih testova u realnim uslovima, koji mogu da budu veoma različiti od uslova u laboratoriji.
U najboljem slučaju, novi test mogao bi da bude spreman za nekoliko meseci. Ali stručnjaci navode da je još rano da bi se znalo da li bilo koji od njih funkcioniše na terenu. Ili, da li je visoko-tehnološki test i dalje jedini način.