Organizacije za zaštitu životne sredine pozvale su političare Evropske unije da zauzmu stroži stav po pitanju zagađenja koje potiče iz termoelektrana na Zapadnom Balkanu, navodeći da su štetni gasovi koji se otpuštaju iz tih elektrana krivi za 3.900 smrtnih slučajeva širom Evrope svake godine.
16 termoelektrana iz ere komunizma sa kapacitetom proizvodnje od 8 gigavata, otpustilo je istu količinu sumpor-dioksida u vazduh 2016. kao i 250 termoelektrana sa 30 puta većim kapacitetom u ostatku Evropske unije, navelo je pet ekoloških grupa u svom izveštaju.
Lignit, ugalj koji izaziva najviše zagađenja, dostupan širom regiona i jeftin, glavni je energent na Kosovu, Srbiji, Bosni, Makedoniji i Crnoj Gori. Te zemlje su članice Energetske zajednice koja se obazala da će primeniti pravila EU da bi se smanjilo zagađenje do 2018.
Međutim, kako se navodi u izveštaju, investicije u nove elektrane ili nove tehnologije da bi se smanjila emisija štetnih gasova su, u većini slučajeva, odložene.
"Zagađenje vazduha ne poznaje granice i i dalje je nevidljivi ubica u Evropi", poručuje Vlatka Matković Puljić, viša savetnica za zdravstvo i energetiku u organizaciji HEAL (Alijansa za zdravlje i životnu sredinu) i glavna autorka izveštaja.
"Krajnje je vreme da političari EU pojačaju napore za zaštitu čistog vazduha i dekarbonizaciju energetskog sektora", istakla je.
U izveštaju se dodaje da su termoelektrane na Zapadnom Balkanu izazvale zagađenje širom EU i van nje, i troškove u sferi zdravstvene zaštite koji iznose i do 11,5 milijardi evra godišnje.
Region planira da doda 2,7 gigavata kapaciteta novih elektrana na ugalj u narednoj deceniji, koje pretežno finansiraju kineske banke, a većina tih termoelektrana neće ispunjavati pravila EU o kontroli zagađenja, ističu ekološke organizacije.
Vlade u regionu navode da moraju da prošire generaciju elektrana na ugalj da bi zadovoljile sve veću potražnju i tvrde da će nove elektrane emitovati manje štetnih gasova u atmosferu.
U izveštaju se poziva da se Energetskoj zajednici nametnu strožija pravila i preporučuje da Evropska komisija te propise uključi u standarde neophodne za pridruživanje EU.
Za sada, zemljama Energetske zajednice ne prete nikakve kazne ukoliko ne ispune ekološke ciljeve.
"Umesto da investiraju u sve zasterelije termoelektrane, lideri Zapadnog Balkana treba da povećaju udeo održivih vidova obnovljive energije", ocenila je Ioana Ciuta, koordinatorka CEE Benkvoč, jedne od pet grupa koje stoje iza izveštaja.