Otkako je inaugurisan 10. decembra, novi argentinski predsednik Havijer Milei, počeo je sa povlačenjem niza agresivnih koraka da preuredi ekonomiju zemlje, a prema rečima visokih zvaničnika u njegovoj administraciji, spreman je da ispuni svoje obećanje da će „dolarizovati“ privredu.
Milei preuzima dužnost u vreme kada Argentina doživljava veoma visoke stope inflacije, delimično podstaknute vladom koja je godinama štampala novac za finansiranje nivoa državne potrošnje koji daleko premašuje njene prihode.
Ekonomista po obrazovanju, Milei je sebe opisao kao „anarho-kapitalistu“ i libertarijanca. Došao je na funkciju obećavajući da će smanjiti veličinu vlade i preduzeti drastične, čak i bolne mere za postizanje ekonomske stabilnosti u svojoj zemlji.
„Naša zemlja zahteva akciju, i to hitnu akciju“, rekao je on u svom inauguracionom obraćanju, prema prevodu Asošiejted presa.
„Politička klasa ostavila je zemlju na ivici najveće krize u istoriji. Ne želimo teške odluke koje će morati da se donesu u narednim nedeljama, ali nažalost one nam nisu ostavile nikakvu opciju”.
Brza akcija
U danima posle inauguracije, Milei je počeo da sprovodi korake za koje veruje da su potrebni privredi, a među njima je trenutna devalvacija pezosa, argentinske valute, za 54 odsto u odnosu na američki dolar.
Istovremeno, Mileijeva vlada je otkazala mere kontrole cena koje je uveo njegov prethodnik i najavila da će biti smanjene i subvencije za gorivo i transport. Odgovor je bio naglo povećanje potrošačkih cena, u vreme kada je inflacija već bila veoma visoka.
Milei je takođe najavio smanjenje broja ministarstava u vladi sa 18 na devet, a broj sekretarijata sa 106 na 54. Njegova administracija je takođe otkazala mnoge javne ugovore o radu i oštro smanjila vladino oglašavanje u medijima.
Budući predlozi za smanjenje troškova obuhvataju smanjenje transfernih plaćanja sa centralne vlade na pokrajinske vlasti zemlje i otkazivanje novih infrastrukturnih projekata.
Kratkoročni efekti
Neposredan efekat Mileijeve politike biće ubrzanje stope inflacije, koja je već iznad 100 odsto godišnje.
Sa devalvacijom pezosa i ukidanjem kontrole cena, obični Argentinci će verovatno požuriti da svoje postojeće pezose brzo pretvore u materijalnu robu ili stranu valutu, što će dodatno ubrzati povećanje cena.
Zvaničnici u Mileijevoj vladi okarakterisali su ove preliminarne korake kao hitne mere čiji je cilj da na kraju prekinu ciklus spiralne inflacije, velikim delom smanjenjem vladinog fiskalnog deficita.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da sa teško uzdrmana ekonomijom, poput argentinske, mere koje bi mogle da deluju na gušenju inflacije u normalnim okolnostima možda neće biti tako efikasne.
Stiže 'dolarizacija'
Milei je iznenadio neke posmatrače imenovavši Luisa Kaputa za ministra privrede.
Bivši predsednik Centralne banke Argentine, Kaputo se činio malo verovatnim izborom, s obzirom da je još jedno od Mileijevih predizbornih obećanja bilo da ukine nacionalnu finansijsku instituciju.
U početku su mnogi spekulisali da je Kaputo zadužen za ekonomiju signalizirao da Milei nije ozbiljno razmišljao o povlačenju argentinskog pezosa i usvajanju američkog dolara kao valute zemlje.
Međutim, u intervjuu za novine La Nasion prošle nedelje, Kaputo je potvrdio da dolarizacija ostaje deo planova administracije. „Cilj ostaje isti: postići dolarizaciju“, rekao je Kaputo za novine. „To je predsednikov cilj, ono za šta je vodio kampanju. Predsednik ne laže. Voleo bih da to bude jasno, jer moramo da imamo pravi ugovor sa ljudima".
Mapa puta do promene valute
Stiv Hanke, profesor primenjene ekonomije na Univerzitetu Džons Hopkins, savetnik vlade Bugarske u vreme kada je sprovela slične promene tokom 1990-ih i uspešno okončala hiperinflaciju, rekao je da postoji jasna teorijska mapa puta za nastavak dolarizacije.
„Prvo, zalihe pezosa bi trebalo da bude zamrznute, bez novih količina koje proizvodi [Centralna banka] i pezosu treba da bude dozvoljeno da slobodno pluta bez ograničenja u odnosu na američki dolar u periodu od 30 dana“, rekao je on za Glas Amerike.
„Posle tog perioda od 30 dana, trebalo bi da se utvrdi prava vrednost“, rekao je Hanke. „Onda treba preduzeti sledeći ključni korak. Prava vrednost pezosa treba da se koristi kao kurs konverzije za pretvaranje svih sredstava i obaveza u pezosima u američke dolare. Tim korakom, Argentina bi bila zvanično dolarizovana".
Pitanja o budućnosti
Monika de Bol, viša naučna saradnica Piterson instituta za međunarodnu ekonomiju, rekla je za Glas Amerike da nije sigurna da će Argentina biti u stanju da uspešno izvrši dolarizaciju, s obzirom na previranja u kojoj je ekonomija sada, i verovatnoću da će se pre toga stanje pogoršati, pre nego što krene na bolje.
„Ovo je zemlja u kojoj će cene izmaći kontroli i ljudi na ulicama demonstrirati, jer će situacija biti još gora nego što je sada“, rekla je de Bol. „Politička podrška Mileijevoj vladi, nisam sigurna kako će to sve zajedno da osptane, tako da je to apsolutno haotična situacija. I pokušaćete da usvojite dolar usred toga?"
Ona je istakla da trenutno Centralna banka nema dovoljno dolara da pretvori svoje postojeće zalihe neotplaćenih pezosa. „Znate, Argentina trenutno nema ni dolara da to uradi, a kamoli u haotičnijoj situaciji od ove sa kojom se sada suočava. Dakle, biće, kao što sam rekla, haos... Kako će izaći iz toga, zaista je nejasno“, rekla je ona.
Dolarizacija sada
Neizvesna budućnost argentinske privrede je argument u prilog trenutnoj dolarizaciji, rekao je Danijel Rejsbek, politički analitičar za Latinsku Ameriku na Institutu Kejto, libertarijanskoj tink-tenk instituciji u Vašingtonu.
Što duže vlada čeka, rekao je on za Glas Amerike, to će fer tržišni kurs biti gori kada dolarizacija postane neizbežna. Što se tiče zabrinutosti da u Argentini nema dovoljno dolara da podrži promenu, Rejsbek je kazao da su veliki sektori privrede već efektivno dolarizovani.
Na primer, rekao je da se 80 odsto prodaje polovnih automobila obavlja u dolarima, kao i da je sličan procenat i na tržištu nekretnina. „U Argentini ima dovoljno dolara. To je više od 50 odsto BDP-a koji ljudi imaju, bilo ispod svojih dušeka, u sefovima ili u inostranstvu“, rekao je on, pozivajući se na podatke argentinskog Nacionalnog instituta za statistiku. "Dakle, dolari su tu".
Ako vlada uspostavi fiksni kurs po kojem će Centralna banka menjati dolare za pezose, tada obe valute mogu istovremeno da cirkulišu u privredi u određenom periodu, dok se pezos postepeno uklanja.
Mehmet Sumer iz turske službe Glasa Amerike doprineo je ovom izveštaju.
