Linkovi

Inflacija u SAD slabi, ali su cene i dalje visoke - šta će biti važnije biračima?


U odnosu na februar 2021. godine, danas je potrošačka korpa 20 odsto skuplja (AP Photo/Nam Y. Huh)
U odnosu na februar 2021. godine, danas je potrošačka korpa 20 odsto skuplja (AP Photo/Nam Y. Huh)

Posle dužeg vremena, Amerikanci počinju da se osećaju bolje u vezi sa inflacijom i stanjem ekonomije, što bi moglo da poveća potrošnju i rast, a potencijalno poboljša izborne šanse aktuelnom predsedniku Džou Bajdenu.

Istraživanje o tome kako se potrošači osećaju, koje je sproveo Univerzitet Mičigena, pokazalo je pozitivan skok u protekla dva meseca. Anketa Banke za federalne rezerve Njujorka pokazala je da je očekivanje Amerikanaca u vezi sa inflacijom najniže u protekle tri godine. Isto istraživanje je pokazalo da ljudi ne očekuju da im se lično finansijsko stanje poboljša.

Ekonomisti kažu da potrošači verovatno tek počinju da uviđaju efekte usporavanja inflacije, viših plata, nižih cena goriva i rasta na berzama. Inflacija je sa 9 odsto u junu 2022. pala na 3,4 odsto.

Što je još važnije, plate su počele da nadmašuju inflaciju u protekloj godini i omogućile Amerikancima da se adaptiraju na visoke troškove života. Prosečna nedeljna zarada je skočila za 2,2 odsto prošle godine, a 2,5 odsto je veća u odnosu na period pre pandemije, pokazuju vladini podaci.

"Iako je potrošačima trebalo vremena da osete pad inflacije, čini se da je sada trenutak za to", kaže Grejs Zvemer, analitičarka u Oksford ekonomiji.

Ali, i sa usporenom inflacijom cene su skoro 17 odsto više nego pre tri godine, što i dalje čini nezadovoljnima mnoge Amerikance. Iako je neka roba jeftinija, cene uglavnom ostaju na nivou koji je viši nego pre pandemije.

Koliko šta košta?

Ta dihotomija - brzi pad inflacije i visoki troškovi života - verovatno će biti važan faktor u glavama birača u SAD i pitanje je šta će biti važnije kada dođe do predsedničkih izbora: dramatičan pad inflacije ili visoke cene.

Recimo, kada je reč o cenama hrane, inflacija je tu pala sa 13,5 odsto u avgustu 2022. na samo 1,3 odsto. Ali, prosečna potrošačka korpa je i dalje za 20 odsto skuplja nego u februaru 2021. Piletina je poskupela za 25 odsto u proseku, hleb isto toliko, mleko je 18 odsto skuplje nego pre pandemije.

Cene stanovanja su takođe porasle u odnosu na pre pandemije, i rastu i dalje. Iznajmljivanje stanaaa je 6,5 odsto skuplje nego pre godinu dana, a skoro dvostruko više nego pre pandemije.

Visoki troškovi života su i dalje veliki teret za Romejna Maršala, 30-godišnjeg softverskog inženjera koja živi u predgrađu Atlante. Njegova godišnja plata je od 2020. godine porasla sa 50.000 na 60.000 dolara, ali troškovi života su i dalje visoki.

Stan plaća 1.475 dolara, dok je sobu u kući svog druga plaćao 700 dolara. Maršal kaže kaže da su mu računi za namirnice oko 120 ili 130 dolara, što je više nego 70 ili 80 dolara koliko je ranije plaćao. Da bi smanjio račune za struju, ponekad gasi grejanje u stanu.

"Ima pozitivnih pomaka, ali cene su i dalje visoke. Primetio sam da je hrana i dalje skupa".

Neki Amerikanci ipak osećaju promene na bolje. Zapošljavanje je na solidnom nivou, a stopa nezaposlenosti manja od 4 odsto već skoro dve godine.

Dejna Smit, koji takođe radi sa softverima, kaže da je optimista zbog boljeg stanja ekonomije. I on i njegova supruga su dobili povećanja plata, što im je pomoglo da se izbore sa porastom cena u protekle tri godine.

Smit živi u Severnoj Karolini, blizu glavnog grada Šarlota, gde su on i supruga kupili kuću pre tri godine. Vrednost kuće je od tada porasla za 30 odsto.

"Po mom osećaju, ekonomija je sve bolja i bolja".

Rastući optimizam mogao bi da pomogne i kandidaturi Džoa Bajdena. Ali, Rajan Kamings, ekonomista koji je analizirao ponašanje potrošača, kaže da na prospekte ekonomije više utiče politika, nego to kako ekonomija zaista stoji.

"Kako se odvijaju izbori, i postaje sve jasnije da će ići Bajden protiv Trampa, republikanci bi mogli da ističu pesimizam više nego što demokrate podstiču optimizam, bez obzira na stanje ekonomije".

Univerzitet u Mičigenu je u istraživanju konstatovao da je potrošački sentiment među demokratama imao pozitivan porast od 11,8 odsto. Mnogi Amerikanci bi ipak želeli da vlada utiče i na smanjenje cena, osim što smanjuje inflaciju.

Ekonomisti, međutim, upozoravaju da bi bilo kakav pokušaj da se utiče na cene zapravo oslabio ekonomiju i da bi se to završilo povećanjem kamatnih stopa ili poreza, a da bi bila moguća i recesija.

Dejvid Andolfato, ekonomista sa Univerziteta u Majamiju, kaže da je bolje da plate rastu i da se ljudi tako prilagode višim cenama.

"Troškovi života su veći, ali i plate su veće. Nema potrebe da vlada utiče na smanjenje cena, to će biti bolno".

Klaudija Sam, nekadašnja ekonomistkinja Federalnih rezervi, priznaje da su "ljudi besni" zbog viših cena.

"I onda je sledeće pitanje možete li nešto da priuštite. I ne mogu svi potvrdno da odgovore na to pitanje. Ali, vremenom, sve više i više ljudi će moći".

XS
SM
MD
LG