Iza odluke vlasti na Kosovu o uvođenju taksi od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije ne stoji ni jedan ekonomski razlog, niti bilo kakvo racionalno objašnjenje u cilju ostvarivanja nekih ekonomskih ciljeva. Ciljevi su isključivo politički, kao i motiv, rekao je u utorak urednik časopisa "Makroekonomske politike i trendovi" (MAT) Ivan Nikolić na predstavljanju novog broja MAT-a.
Pozivajući se i na podatke kosovske agencije za statistiku, on je naglasio da je pre ove mere - koju je nazvao bizarnom, iracionalnom i mazohističkom - plasman robe sa Kosova ka centralnoj Srbiji rastao tri puta brže od vrednosti robe koja je išla u suprotnom smeru.
"Pogrešan je argument da je Priština to učinila kako bi ojačala svoje ekonomske kapacitete, jer je njena ekonomija slabo razvijena i tek sada će trpeti orgomne negativne posledice", kazao je on i naglasio da je Srbija još uvek najbitniji ekonomski partner Kosova.
Nikolić je rekao i da je tokom poslednjih pet godina Kosovo jedino sa Srbijom popravljalo rezultate u ekonomskoj razmeni, pa je tako plasman robe sa Kosova u centralnom delu Srbije porastao za 37,9 odsto, dok je vrednost robe iz Srbije na Kosovu uvećana za 12,6 odsto.
Saradnik MAT-a Stojan Stamenković rekao je da će ta odluka imati opasne efekte na celokupnu kosovsku privredu, ali da su prištinske vlasti spremne da pretrpe sve negativne posledice kako bi "etički očistile Kosovo".
(Uglavnom) pozitivne tendencije
Govoreći o predloženom budžetu Srbije za 2019. godinu, Ivan Nikolić je ocenio da su projekcije poreskih prihoda realne, ali da su neporeski prihodi planirani na nešto višem nivou.
Rekao je da je investiciona aktivnost i dalje velika i da će se godina završiti rastom od 11,6 odsto, a da robna razmena raste veoma brzo - ukupna razmena u oktobru dostigla je 3,6 milijardi evra, što je najveća ikad zabeležena. Međutim, nije dobro to što uvoz raste brže od izvoza. "Ne valja to što se razlika između uvoza i izlaza povećava, pa je u oktobru pokrivenost uvoza izvozom manja od 70 odsto", rekao je on.
Promena nema ni u javnim finansijama, sa septembrom je suficit visok i "definitivno će Srbija ovu godinu završiti u plusu". Pozitivne tendencije zabeležene su i u kretanju javnog duga, a inflacija je na nivou inflacije u Evropskoj uniji, rečeno je na konferenciji.
Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku, govorio je o takozvanom ljudskom kapitalu i zajedničkom projektu Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, koja su prvi put objavili rezultate o takozvanom indeksu ljudskog kapitala, koji zapravo predstavlja potencijalnu produktivnost deteta, od rođenja do punoletstva i 18. godine života.
"Moglo bi se reći da je na prvi pogled iznenađujuće da je Srbija ocenjena na visokom 27 mestu i da je indeks ljudskog kapitala 0,76", rekao je Kovačević i naglasio da je u regionu Srbija od proseka jača za 0,6 procentnih poena i da je samo Slovenija bolje rangirana, a da je vrlo blizu statusu Severne Amerike, odnosno SAD i Kanade.