Treći maj je Svetski dan slobode štampe. Tim povodom, ove godine deseti put za redom, Nezavisno udruženje novinara Srbije dodelilo je Nagradu za istraživačko novinarstvo – u tri kategorije: za radove u elektronskim, štampanim i onlajn medijima:
"Među dobitnicima su najznačajnija imena srpskog novinarstva. Ali ono što nas zaista raduje je to što osim takozvanih velikih tema koje su bile često u fokusu žirija i bili laureati novinari koji su se bavili velikim nacionalnim problemima, veliki broj nagrada je otišao u male sredine i male redakcije, novinarima koji su se bavili lokalnim problemima", ističe Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a.
Za tekst “Manipulacije na niškom aerodromu”, objavljenom u “Južnim vestima”, Predrag Blagojević je 2010. godine dobio NUNS-ovu nagradu. Njemu lično, ali i maloj redakciji Južnih vesti, nagrada je donela i malo prestiža i ugleda u Nišu:
"Kada se kaže istraživačko novinarstvo svi nekako prepoznaju Brankicu Stanković i “Insajder”. I onda jedna nagrada, koju dobijete, koju je pre vas dobila Brankica, odnosno koju su dobijali zaista veliki novinari, ipak donosi respekt, ako ništa, među kolegama."
I novinari Balkanske istraživačke mreže i NUNS-ovog Centra za istraživačko novinarstvo takođe su se upisali na listu dobitnika:
"Selidba istraživačkog novinarstva u civilni sektor, u društvene i nevladine organizacije nije samo srpski fenomen, to se dogadja u celom svetu", ističe Branko Čečen, direktor CINS-a.
"Danas je teško naći redakciju koja će izdvojiti nekoliko ljudi da mesecima istražuju odredjenu temu i da od toga naprave serijal od dve ili tri emisije, nekoliko članaka. Jer, nema ekonomskog potencijala."
Siromašna redakcija, koja istraživačkim angažmanom svog novinara puno rizikuje, nema gotovo nikakvu mogućnost da ga zaštiti od moćnika bilo koje vrste:
"Centri moći nisu nešto novo. Borićemo se protiv njih kao što smo se i do sada borili. Svako vreme ima neko svoje obeležje, tako i ti centri drugačije reaguju i utiču na medije. Danas je vise izražen taj ekonomski pritisak ispred političkog, odnosno oni se prožimaju", kaže Ratko Femić, novinar magazina Newsweek.
"Da biste se vi usprotivili ekonomskom, političkom, tajkunskom ili kombinaciji svih tih uticaja, morate imati izvor finansiranja koji ne ide odavde. Jer vi kada uđete u izvore finansiranja oni su iz političke, ekonomske, tajkunske pa i kriminalne sfere. Morate naći izvor finansiranja koji nije pod uticajem ni jednog od tih faktora", podseća Miloš Teodorović, urednik beogradskog dopisništva Radija Slobodna Evropa.
U Srbiji je troje novinara od početka 90-tih, zbog svog posla izgubilo život: Slavko Ćuruvija, Radislava Dada Vujasinović i Milan Pantić. Novinarka TV B92 Brankica Stanković godinama živi sa policijskom zaštitom.
Neke od stradalih kolega je poznavao, i o njihovoj sudbini je izveštavao Miloš Teodorović, glavni urednik beogradskog dopisništva Radija Slobodna Evropa:
"Puno se govori ovde o tome kuda ide istraživačko novinarstvo, ali nakon svega što smo videli ovih godina, moje ključno pitanje bi bilo – da li treba istraživačko novinarstvo nekome ovde. A to pak proizilazi iz pitanja ko je taj koji može da emituje i da štampa ono što su rezultati istraživačkog novinarstva. Mi smo u toj vrsti konfuzije, u kojoj praktično ni na jedno od tih pitanja nemamo odgovor."
"Interesovanje mladih za istraživačko novinarstvo je ogromno. Problem je što oni nemaju gde to da nauče, a onda nemaju gde da pokažu šta su naučili, i nemaju gde da objave to što su istražili", smatra Branko Čečen.
Situacija u srpskom novinarstvu i medijima uopšte je sada verovatno najteža u poslednjih četvrt veka. Sa druge strane, ukoliko postoji želja i volja – put do slobodne informacije i publike nikad nije bio lakši nego danas. Internet i društvene mreže predstavljaju kanal kojim se rezultati istraživačkog novinarstva mogu plasirati, a odatle je mali korak i do klasičnih medija…