Amerikanci su nedavno obeležili 150. godišnjicu Proklamacije o emancipaciji – predsedničkog dekreta Abrahama Linkolna tokom Američkog gradjanskog rata kojim su oslobodjeni robovi u pobunjeničkim južnim državama. Novinarka Glasa Amerike pripremila je prilog o značenju te proklamacije.
Genealog Roland Barksdejl Hol, posvetio je veliki deo života istraživanju svojih predaka, robova. Poslednji njegov predak, koji je bio rob, živeo je tokom Gradjanskog rata, u pobunjeničkoj državi Džordžiji.
„Arč, moj čukundeda - 650 dolara. Moja čukunbaba Herijet i dete - 625 dolara. To je tada bila realnost, a ja ne mogu ni da zamislim da na mene neko stavi cenu.“
Preci Barksdejla Hola – zajedno sa drugim robovima na jugu oslobodjeni su kada je predsednik Linkoln 1863. izdao Proklamaciju o emancipaciji. Njome nisu odmah oslobodjeni svi robovi, ali je dve godine kasnije dovela do ustavnog amandmana kojim je ukinuto ropstvo. 150. godišnjica Proklamacije obeležena je retkim predstavljanjem javnosti originalnog dokumenta u Nacionalnom arhivu u Vašingtonu. Redžinald Vašington je specijalista za dokumentaciju o Afro-Amerikancima u Nacionalnoj arhivi.
„Linkolnovim potpisom, rat koji je imao za cilj očuvanje unije, preko noći je postao rat za oslobodjenje ljudi. Za gotovo 4 miliona porobljenih to je bio simbol nade, koji je pružio potvrdu njihovim uverenjima i insistiranju da bi rat trebalo da bude, kao što je to bio za njih, rat za njihovu slobodu.“
Istoričar Edna Grin Medford kaže da je Proklamacija važna iz još jednog razloga. Ona je naime otvorila put imigrantima svih rasa da vide Sjedinjene Države kao utočište od socijalnog i ekonomskog ropstva. Medford je u izjavi za Glas Amerike u Linkolnovoj predsedničkoj rezidenciji u Vašingtonu rekla:
„Proklamacija je omogućila ovoj zemlji da održi svoje obećanje o slobodi za sve ljude, ne samo Afro-Amerikance. Kada je otvorila put za oslobodjenje Afro-Amerikanaca inspirisala je i druge ljude da ovu zemlju vide na taj način. Amerika je shvatila da ne može da govori da su svi ljudi rodjeni jednaki, kao što je navedeno u Deklaraciji o nezavisnosti, a da to sprovodi.“
Za mnoge Amerikance afričkog porekla Proklamacija o emancipaciji obeležava važan prvi korak na daleko dužem putu ka rasnoj jednakosti.
„Imam pozitivno mišljenje o borbi mojih predaka. Jer znam da su savladali mnoge teškoće. Izašli su iz ropstva bez igde ičega, ali su se ipak angažovali u politici, postali obrazovni radnici, kupovali zemlju i bili poslovni ljudi. Ponosan sam na njihova dostignuća.“
Genealog Roland Barksdejl Hol, posvetio je veliki deo života istraživanju svojih predaka, robova. Poslednji njegov predak, koji je bio rob, živeo je tokom Gradjanskog rata, u pobunjeničkoj državi Džordžiji.
„Arč, moj čukundeda - 650 dolara. Moja čukunbaba Herijet i dete - 625 dolara. To je tada bila realnost, a ja ne mogu ni da zamislim da na mene neko stavi cenu.“
Preci Barksdejla Hola – zajedno sa drugim robovima na jugu oslobodjeni su kada je predsednik Linkoln 1863. izdao Proklamaciju o emancipaciji. Njome nisu odmah oslobodjeni svi robovi, ali je dve godine kasnije dovela do ustavnog amandmana kojim je ukinuto ropstvo. 150. godišnjica Proklamacije obeležena je retkim predstavljanjem javnosti originalnog dokumenta u Nacionalnom arhivu u Vašingtonu. Redžinald Vašington je specijalista za dokumentaciju o Afro-Amerikancima u Nacionalnoj arhivi.
„Linkolnovim potpisom, rat koji je imao za cilj očuvanje unije, preko noći je postao rat za oslobodjenje ljudi. Za gotovo 4 miliona porobljenih to je bio simbol nade, koji je pružio potvrdu njihovim uverenjima i insistiranju da bi rat trebalo da bude, kao što je to bio za njih, rat za njihovu slobodu.“
Istoričar Edna Grin Medford kaže da je Proklamacija važna iz još jednog razloga. Ona je naime otvorila put imigrantima svih rasa da vide Sjedinjene Države kao utočište od socijalnog i ekonomskog ropstva. Medford je u izjavi za Glas Amerike u Linkolnovoj predsedničkoj rezidenciji u Vašingtonu rekla:
„Proklamacija je omogućila ovoj zemlji da održi svoje obećanje o slobodi za sve ljude, ne samo Afro-Amerikance. Kada je otvorila put za oslobodjenje Afro-Amerikanaca inspirisala je i druge ljude da ovu zemlju vide na taj način. Amerika je shvatila da ne može da govori da su svi ljudi rodjeni jednaki, kao što je navedeno u Deklaraciji o nezavisnosti, a da to sprovodi.“
Za mnoge Amerikance afričkog porekla Proklamacija o emancipaciji obeležava važan prvi korak na daleko dužem putu ka rasnoj jednakosti.
„Imam pozitivno mišljenje o borbi mojih predaka. Jer znam da su savladali mnoge teškoće. Izašli su iz ropstva bez igde ičega, ali su se ipak angažovali u politici, postali obrazovni radnici, kupovali zemlju i bili poslovni ljudi. Ponosan sam na njihova dostignuća.“