Rano jutros, sonda Rozeta Evropske svemirske agencije, vredna milijardu i 7 miliona dolara, najzad je ušla u orbitu na 100 kilometara iznad površine komete 67P / Čurjumov-Gerasimenko, koja se nalazi više od 400 miliona kilometara od Zemlje. Naučnici kažu da misija može da nam donese neka zaprepašćujuća otkrića o poreklu vode na našoj planeti.
Pre deset godina, raketa Evropske svemirske agencije krenula je u svemirskoj sondi Rozeta na misiju vrlo detaljnog istraživanja jedne komete.
Dok su asteroidi veliko kamenje, veličine skoro kao manja planeta, komete su uglavnom napravljene od leda, kaže Ralf Kordi, poslovni menadžer u Erbasovom odeljenju za odbranu i svemir – koje je i napravilo svemirsku letelicu Rozetu.
"Znamo da na Zemlji danas ima mnogo vode, ali ne znamo odakle je tačno ta voda došla i postoji verovatnoća da su komete odigrale veliku ulogu u tom procesu", objašnjava Kordi.
Rozeti je trebalo više od 10 godina da napravi tri kruga oko Zemlje i jedan oko Marsa – kako bi dostigla dovoljnu brzinu da stigne kometu nazvanu 67P / Čurjumov-Gerasimenko, na oko 400 miliona kilometara od naše planete.
U poslednje dve i po godine, mnogi sistemi na letelici su bili u hibernaciji kako bi se sačuvala energija, objašnjava inženjer Erbasa, Sajmon Baraklo.
"Kada se približimo Suncu mnoge stvari se uključe. Kad se udaljimo, one se isključuju”, kaže Baraklo.
Tzv. poziv na buđenje u januaru izazvao je veliku radost u sedištu misije u Darmštatu u Nemačkoj, jer signal koji je primljen sa Rozete znači da su kompjuteri ponovo budni.
Svemirska letelica sada najzad orbitira oko komete na udaljenosti od oko 10 kilometara, odakle će da prikuplja dimenzije i da mapira njenu površinu.
U novembru će sa letelice poleteti manja sonda pod imenom Fili, koja će se spustiti na kometu.
Kordi kaže da će i Rozeta i Fili meriti gasove i prašinu sa komete i slati fotografiju njene površine.
"Sonda će takođe imati veoma dobar radarski sistem pomoću kojeg će komunicirati sa matičnim brodom, a radarske signale će koristiti i za ispitivanje srca nukleusa komete. Dakle neće ispitivati samo površinu ili okruženje, već i ono što se nalazi ispod površine", ističe Kordi.
Sonde će putovati sa kometom čitavu godinu. Rozeta će nastaviti da meri kako se kometa menja dok se približava Suncu i počinje da se zagreva, dok će Fili da analizira uzorke sa površine i unutrašnjosti.