S obzirom da goriva na bazi nafte doprinose klimatskim promenama, aktivisti su podržali biogoriva na bazi biljaka kao ekološki izvor energije, te se zakonom iz 2007. od svih proizvođača benzina zahteva da dodaju određene količine biogoriva etanola u američke zalihe goriva. Pozitivna strana etanola kućne proizvodnje je i to što omogućava otvaranje novih radnih mesta za Amerikance i sve veću energetsku nezavisnosti. Ali u poslednje vreme sve češće se čuju predlozi za smanjenje obavezne količine etanola – što bi moglo da izazove promene i za hranu i za gorivo i za prirodnu sredinu.
Kada američki vozači napune svoje rezervoare etanolom, oni praktično kupuju fermentovani kukuruz koji raste na američkim farmama.
Zbog zakona iz 2007. etanol je doživeo renesansu što je takođe podstaklo ruralne ekonomije.
Osim toga, dok raste, kukuruz apsorbuje ugljen dioksid koji je odgovoran za efekat staklene bašte, objašnjava Bob Dinin, predstavnik grupe za trgovinu etanolom, Renewable Fuels Association.
“To se proizvodi iz useva i ostataka, koji čiste vazduh od ugljen dioksida, čime benzin ne može da se pohvali”.
Međutim, etanol je na meti mnogih kritičara. Proizvođači živine i drugog mesa kažu da se njihove životinje takmiče sa etanolom za kukuruz. To je dovelo do podizanja cena kukuruza i za uzgajanje stoke, kaže Hobi Bauen, predsednik Federacija za živinu u Virdžiniji.
“Ovaj skok cena koji je izazvala industrija mora da se distribuira. Dakle, ta politika je doprinela inflaciji cena hrane”.
I drugi faktori su uticali na zaustavljanje rasta industrije etanola, kaže Patrik Keli, savetnik u Američkom institutu za naftu.
“Količina etanola obavezna da bude u benzinu je veća od toga što vozni park i infrastruktura za gorivo može da izdrži”.
A evo zašto. Većina američkog benzina trenutno sadrži 10 odsto etanola. Podizanje tog nivoa na 15 odsto bio bi jedan od načina da se zadovolji propis. Međutim, neka kola nisu napravljena da idu na gorivo u kojem je tolika količina etanola, kaže Keli.
“Ako imate vozilo koje je dizajnirano za E-10 to znači da ono nije kompatibilno za E-15, te bi kola mogla da stanu na sred puta”.
Američka agencija za zaštitu prirodne sredine predlaže da se za ovu godinu smanji propisana količina etanola. Dinin kaže da to nije dobra ideja.
"To je korak nazad u energetskoj politici, ne napred”.
Dinin dodaje da je Kongres Sjedinjenih Država usvojio taj zakon kako bi se značajno promenio način na koji se Amerika snabdeva gorivom.
Jedan od rezultata je npr. to da autokompanije sada prave modele koji mogu da idu i na gorivo u kojem je čak 85 odsto etanola.
“Ako želimo da zamenimo benzin etanolom i ukoliko hoćemo druge opcije, a ne ‘freking’ i sve dublje bušenje Meksičkog zaliva, onda moramo da uverimo investitore da postoji tržište za nova biogoriva“.
Takva nova biogoriva mogu da se prave od smeća, klipova kukuruza ili drugih biljaka. To bi moglo da stavi tačku na debate - hrana protiv goriva. Šta će u narednim godinama pokretati naša vozila zavisi od odluke Agencije za zaštitu prirodne sredine koja se očekuje idućeg meseca.
Kada američki vozači napune svoje rezervoare etanolom, oni praktično kupuju fermentovani kukuruz koji raste na američkim farmama.
Zbog zakona iz 2007. etanol je doživeo renesansu što je takođe podstaklo ruralne ekonomije.
Osim toga, dok raste, kukuruz apsorbuje ugljen dioksid koji je odgovoran za efekat staklene bašte, objašnjava Bob Dinin, predstavnik grupe za trgovinu etanolom, Renewable Fuels Association.
“To se proizvodi iz useva i ostataka, koji čiste vazduh od ugljen dioksida, čime benzin ne može da se pohvali”.
Međutim, etanol je na meti mnogih kritičara. Proizvođači živine i drugog mesa kažu da se njihove životinje takmiče sa etanolom za kukuruz. To je dovelo do podizanja cena kukuruza i za uzgajanje stoke, kaže Hobi Bauen, predsednik Federacija za živinu u Virdžiniji.
“Ovaj skok cena koji je izazvala industrija mora da se distribuira. Dakle, ta politika je doprinela inflaciji cena hrane”.
I drugi faktori su uticali na zaustavljanje rasta industrije etanola, kaže Patrik Keli, savetnik u Američkom institutu za naftu.
“Količina etanola obavezna da bude u benzinu je veća od toga što vozni park i infrastruktura za gorivo može da izdrži”.
A evo zašto. Većina američkog benzina trenutno sadrži 10 odsto etanola. Podizanje tog nivoa na 15 odsto bio bi jedan od načina da se zadovolji propis. Međutim, neka kola nisu napravljena da idu na gorivo u kojem je tolika količina etanola, kaže Keli.
“Ako imate vozilo koje je dizajnirano za E-10 to znači da ono nije kompatibilno za E-15, te bi kola mogla da stanu na sred puta”.
Američka agencija za zaštitu prirodne sredine predlaže da se za ovu godinu smanji propisana količina etanola. Dinin kaže da to nije dobra ideja.
"To je korak nazad u energetskoj politici, ne napred”.
Dinin dodaje da je Kongres Sjedinjenih Država usvojio taj zakon kako bi se značajno promenio način na koji se Amerika snabdeva gorivom.
Jedan od rezultata je npr. to da autokompanije sada prave modele koji mogu da idu i na gorivo u kojem je čak 85 odsto etanola.
“Ako želimo da zamenimo benzin etanolom i ukoliko hoćemo druge opcije, a ne ‘freking’ i sve dublje bušenje Meksičkog zaliva, onda moramo da uverimo investitore da postoji tržište za nova biogoriva“.
Takva nova biogoriva mogu da se prave od smeća, klipova kukuruza ili drugih biljaka. To bi moglo da stavi tačku na debate - hrana protiv goriva. Šta će u narednim godinama pokretati naša vozila zavisi od odluke Agencije za zaštitu prirodne sredine koja se očekuje idućeg meseca.