Rusija je optužila Evropsku uniju za “potpuno nerazumevanje” unutrašnje ukrajinske politike, dok je evropski blok objavio imena novih 15 pojedinaca obuhvaćenih sankcijama zbog uloge u ukrajinskoj krizi. Ministarstvo inostranih poslova u Moskvi poručilo je da su evropske sankcije “direktan poziv lokalnim neonacistima da nastave sa bezakonjem na jugoistoku Ukrajine.”
Pored EU, Sjedinjene Države takodje su uvele zabranu izdavanja viza i zamrzle imovinu sedam ruskih funkcionera i 17 kompanija. Na listi pojedinaca obuhvaćenih evropskim sankcijama su zamenik ruskog premijera Dmitrij Kozak i generla Valerij Gerasimov, načelnik generalštaba ruskih oružanih snaga. Na spisku američkih sankcija su izaslanik predsednika Putina za Kremlj, šef službe koja štiti ruskog predsednika kao i direktor najvećeg ruskog državnog proizvodjača nafte Roznjefta.
Istovremeno, Kremlj je obećao da će njegove uzvratne mere biti “bolne”. Japan je saopštio da će uskratiti vize za 23 ruskih državljana u okviru sankcija protiv Moskve ali nije naveo imena tih osoba. Američki i evropski funkcioneri upozoravaju da će uvesti dodatne sankcije ukoliko Rusija ne bude poštovala dogovor postignut ranije ovog meseca u Ženevi.
Meta novih sankcija su vladini zvaničnici i kompanije bliske predsedniku Vladimiru Putinu. Portparol američkog Državnog sekretarijata, Džen Psaki, izjavila je da se sankcijama takodje oganičava izdavanje dozvola za izvoz odredjenih američkih proizvoda u Rusiju.
"Sve vreme verujemo da postoji niz zvaničnika tesno povezanih sa Putinom koji podržavju ilegalne akcije u Ukrajini i koji mogu da budu predmet sankcija.”
Šef britanske diplomatije Vilijam Hejg optužio je Rusiju da podstiče krvoproliće u istočnoj Ukrajini.
"Napad na gradonačelnika Harkova, dogadjaj za svaku osudu, je novi znak da se primenjuje nasilje protiv onih koji su se odlučili za podršku jedinstvenoj Ukrajini.”
U Briselu, predstavnici 28 članica EU okupili su se da bi uveli dodatne sankcije Moskvi zbog nepridržavanja sporazuma iz Ženeve. Portparol Evropske komisije Pia Arenkilde Hansen izjavilaj je da su evropske diplomate takodje razgovarale o trećem talasu sankcija, usmerenih protiv ruskog bankarskog, energetskog i drugih ključnih ekonomskih sektora.
Analitičari ističu da u ovom trenutku Moskvu mogu da zaustave samo parališuće ekonomske sankcije. Direktor organizacije Fridom Haus, Dejvid Krejmer, smatra da su trenutne sankcije suviše slabe.
"Mislim da snakcije treba da budu jače, čvršće, da budu uperene protiv sektora ruske ekonomije. To će izazvati teškoće, posebno u Evropi, manje u SAD, i zato mislim da spisak sankcija koje je Obamina administracija objavila u ponedeljak ukazuje da je Vašington svestan koliko je teško koordinisati te mere sa Evropljanima. Predsednik Obama je u Aziji jasno stavio na znanje da želi da SAD i EU predstave jedinstven stav.”
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble u ponedeljak je pozvao evropske zemlje da ostanu jedinstvene i čvrste u odgovoru na ukrajinsku krizu.
"Najvažnija reakcija je da Evropa ostane ujedinjena. Niko ne bi trebalo da potcenjuje odlučnost Evrope. Ne želimo nikakvu eskalaciju, mi želimo saradnju. Medjutim, ako je potrebno, bićemo čvrsti i odlučni.”
U Moskvi, predsednik Putin nastojao je da uveri ruske političare da ruska vojska neće pretrpeti štetu zbog prestanka dugogodišnje saradnje sa ukrajinskom vojnom industrijom. On je naveo da su ukrajinskim vojnim specijalistima već ponudjena zapošljenja u ruskoj industriji odbrane.
"Oni će dobiti dobre plate i stanove. Vi ćete primiti potreban novac iz budžeta. Taj proces je već započeo.”
U medjuvremenu, ruska ekonomija, posustala i pre ukrajinske krize, po svemu sudeći dodatno opada. Vrednost ruske rublje je na rekordno niskom nivou, na berzi je zabeležen oštar pad, a investitori povlače unosne investicije iz Rusije.
Pored EU, Sjedinjene Države takodje su uvele zabranu izdavanja viza i zamrzle imovinu sedam ruskih funkcionera i 17 kompanija. Na listi pojedinaca obuhvaćenih evropskim sankcijama su zamenik ruskog premijera Dmitrij Kozak i generla Valerij Gerasimov, načelnik generalštaba ruskih oružanih snaga. Na spisku američkih sankcija su izaslanik predsednika Putina za Kremlj, šef službe koja štiti ruskog predsednika kao i direktor najvećeg ruskog državnog proizvodjača nafte Roznjefta.
Istovremeno, Kremlj je obećao da će njegove uzvratne mere biti “bolne”. Japan je saopštio da će uskratiti vize za 23 ruskih državljana u okviru sankcija protiv Moskve ali nije naveo imena tih osoba. Američki i evropski funkcioneri upozoravaju da će uvesti dodatne sankcije ukoliko Rusija ne bude poštovala dogovor postignut ranije ovog meseca u Ženevi.
Meta novih sankcija su vladini zvaničnici i kompanije bliske predsedniku Vladimiru Putinu. Portparol američkog Državnog sekretarijata, Džen Psaki, izjavila je da se sankcijama takodje oganičava izdavanje dozvola za izvoz odredjenih američkih proizvoda u Rusiju.
"Sve vreme verujemo da postoji niz zvaničnika tesno povezanih sa Putinom koji podržavju ilegalne akcije u Ukrajini i koji mogu da budu predmet sankcija.”
Šef britanske diplomatije Vilijam Hejg optužio je Rusiju da podstiče krvoproliće u istočnoj Ukrajini.
"Napad na gradonačelnika Harkova, dogadjaj za svaku osudu, je novi znak da se primenjuje nasilje protiv onih koji su se odlučili za podršku jedinstvenoj Ukrajini.”
U Briselu, predstavnici 28 članica EU okupili su se da bi uveli dodatne sankcije Moskvi zbog nepridržavanja sporazuma iz Ženeve. Portparol Evropske komisije Pia Arenkilde Hansen izjavilaj je da su evropske diplomate takodje razgovarale o trećem talasu sankcija, usmerenih protiv ruskog bankarskog, energetskog i drugih ključnih ekonomskih sektora.
Analitičari ističu da u ovom trenutku Moskvu mogu da zaustave samo parališuće ekonomske sankcije. Direktor organizacije Fridom Haus, Dejvid Krejmer, smatra da su trenutne sankcije suviše slabe.
"Mislim da snakcije treba da budu jače, čvršće, da budu uperene protiv sektora ruske ekonomije. To će izazvati teškoće, posebno u Evropi, manje u SAD, i zato mislim da spisak sankcija koje je Obamina administracija objavila u ponedeljak ukazuje da je Vašington svestan koliko je teško koordinisati te mere sa Evropljanima. Predsednik Obama je u Aziji jasno stavio na znanje da želi da SAD i EU predstave jedinstven stav.”
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble u ponedeljak je pozvao evropske zemlje da ostanu jedinstvene i čvrste u odgovoru na ukrajinsku krizu.
"Najvažnija reakcija je da Evropa ostane ujedinjena. Niko ne bi trebalo da potcenjuje odlučnost Evrope. Ne želimo nikakvu eskalaciju, mi želimo saradnju. Medjutim, ako je potrebno, bićemo čvrsti i odlučni.”
U Moskvi, predsednik Putin nastojao je da uveri ruske političare da ruska vojska neće pretrpeti štetu zbog prestanka dugogodišnje saradnje sa ukrajinskom vojnom industrijom. On je naveo da su ukrajinskim vojnim specijalistima već ponudjena zapošljenja u ruskoj industriji odbrane.
"Oni će dobiti dobre plate i stanove. Vi ćete primiti potreban novac iz budžeta. Taj proces je već započeo.”
U medjuvremenu, ruska ekonomija, posustala i pre ukrajinske krize, po svemu sudeći dodatno opada. Vrednost ruske rublje je na rekordno niskom nivou, na berzi je zabeležen oštar pad, a investitori povlače unosne investicije iz Rusije.