Lažne vesti se sve više množe, nošene brzinom i viralmošću interneta i krizom poverenja u demokratiju. Međutim, niko ne manipuliše informacijama tako dobro kao Rusija, kaže se u jednoj francuskoj studiji o kojoj piše Euractiv.fr.
Tako je, 2015. godine kanal Rusija 1, doneo je izveštaj o islamizaciji Francuske, u kome je ruski novinar naveo da u četvrti Barbes, predgradju Pariza, malo ko govori francuski, da se na pijaci prodaje isključivo halal hrana, da sve žene nose burke ili nikabe i da u tom delu francuske prestonice bukvalno više nema nemuslimana.
Kako piše Euraktiv, ruski novinar je u prilog svojim tvrdnjama izneo niz statističkih podataka, pa je tako rekao i da u Francuskoj živi 11 miliona muslimana, što je gotovo tri puta više od stvarnog broja.
U tekstu se tvrdi da su prilog ruske televizije masovno preneli veći francuski mediji kao primer svesnog dovodjenja u zabludu u svetlu rata dezinformacijama koji vodi Kremlj, a upotrebljen je i kao primer u izveštaju istraživačkih instituta francuskih ministarstava za evropske i spoljne poslove (CAPS) i za odbranu (IRSEM).
U izveštaju na 200 strana koji su sastavili istraživači Centra za analize, prognoze i strategiju i Instituta za strategijska istraživanja, razmotreni su uzroci, posledice i mere u ratu informacijama koji je dostigao nezapamćene razmere. Prema oceni istraživača dva instituta, nadmoć Kremlja u sferi manipulacije informacijama poputno je jasna.
Prema istraživačima, Rusija je akter mešanja koje su počela da se pojavljuju od 2014. godine prilikom različitih referenduma i izbora u zapadnim demokratijama, poput Ukrajine, izbora u Nemačkoj, prilikom Bregzita, američkih izbora i konačno francuskih izbora.
Čak je i referendum o nezavisnosti Katalonije, regiona u kojem Rusija nema geopolitički interes, bio predmet kampanje dezinformacija pošto je to bila prilika da se unese razdor i da se oslabe evropske zemlje, navodi se u izveštaju.
"Naši partneri u evropskim institucijama pripisuju 80 odsto napora da se izvrši uticaj u Evropi Rusiji, dok ostatak potiče iz drugih država - uglavnom Kine i Irana, kao i ne-državnih aktera, poput džihadističkih grupa, pre svega Islamske države", naveli su autori francuskog izveštaja, koji je gotovo u celosti posvećen strategiji Kremlja.
U izveštaju se ocenjuje da "Moskva svakako nije jedina država koja koristi takvu taktiku, ali je ona ta koja je koristi toliko dobro, toliko dugo i koja ju je postavila kao zvaničnu doktrinu čiji je pretpostavljeni cilj slabljenje Zapada".
Kremlj u tom informativnom ratu prioritetno cilja pitanja koja izazivaju podele i igra na kartu straha, a cilj manipulacije informacijama više i nije da se ljudi ubede u neku alternativnu ideologiju, već da se kroz podele izazove slabljenje.
Autori izveštaja zaključili su da upotreba ruskog propagandnog orudja ima opasne posledice po evropske zemlje, a da je jedan od indirektnih efekata "što ohrabruje vlade da preduzimaju mere koje su suprotne njihovim demokratskim i liberalnim vrednostima".