Posle serije izbora u proteklih godinu i po dana - na kojima su nacionalisti, kao i evroskeptici, postigli uverljive rezultate – počela je da se javlja ideja o uspostavljanju panevropskog nacionalističkog bloka.
Prvi korak u tom pravcu već su preduzeli liderka francuskog Nacionalnog fronta Mari Lepen i holandski antiislamistički lider Gert Vilders, poznat po tome što traži uvođenje poreza na veo (hidžab) i zabranu Kurana.
Susret dvoje lidera u holandskom parlamentu 13. novembra bila je prilika da sebe prikažu kao afirmisane predstavnike naroda.
“Njen dolazak je veoma važan … Mari je važna političarka, a možda i buduća predsednica Francuske. Mi smo i dobri prijatelji,” objasnio je lider Partije slobode, Gert Vilders.
Vildersa i Lepen ujedinjuju pitanja kojima se, u stvari, protive - Islam, imigracija, prijem Turske u EU, kao i sama Evropska unija.
Često je citirana Vildersova izjava da muslimani “zagađuju javni prostor velovima, džamijama i bradama mržnje”.
Da bi mogli da formiraju desničarski anti-evropski blok, Vilder i Lepen treba da nađu saveznike u najmanje sedam zemalja članica EU, sa kojima mogu da obezbede izbor najmanje 25 od 766 poslaničkih mesta u Evropskom parlamentu.
Taj zadatak je izgleda ostvariv. Analitičari kažu da bi bloku mogli da se pridruže austrijski, belgijski, britanski, bugarski, italijanski i rumunski ultranacionalisti, koji svi imaju svoje nacionalne stranke.
Talas nacionalizma proširio se dalje po evropskom bloku.
Na Nacionalni dan Katalonije, 10, oktobra - španski neo-nacistički Narodni savez održao je demonstracije protiv separatizma u toj pokrajini.
Prema rečima Pedra Pabla, osnivača i predsednika Nacionalnog saveza Španije, njegova organizacija nastoji da okupi Špance koji poštuju, kako se izrazio, "vrline španskog naroda - disciplinu, poštenje, rodoljublje, veru, muževnost – tradicionalne vrednosti”.
Iako malobrojan, Narodni savez je uznemirio špansku levicu.
Gaspar Ljamazares, lider Ujedinjene levice upozorava da “ekstremna desnica i neonacisti zloupotrebljavaju tri faktora: ekonomsku krizu, poziv na nacionalno jedinstvo i blaćenje političkih protivnika”.
Slične političke snage pojavile su se i u Grčkoj.
Nekadašnja marginalna grupa Zlatna zora, dobila je na popularnosti koristeći se opštim nezadovoljstvom u Grčkoj, opterećenoj višegodišnjom teškom recesijom i prilivom imigranata.
Pritvoreni članovi Zlatne zore sada odgovaraju za teška krivična dela, od pokušaja ubistva i fizičkog nasilja nad imigrantima, do ucene i mogućeg šverca oružja. U tome su izgleda dobijali pomoć od grčke policije.
Ovogodišnja proslava nezavisnosti Poljske 11. novembra pretvorila se u ulične nerede. Oko 50.000 ljudi, većinom muškaraca obučenih u crno, krenulo je u marš kroz grad noseći poljske zastave skandirajući: “Bog, čast, otadžbina”.
“Najviše strahujemo od invazije zapadne levičarske kulture, koja sve više prožima našu kulturu, starorimsku civilizaciju čiji su temelji potpuno drugačiji. Ova kultura i globalizacija koje dolaze sa Zapada, u suprotnosti su sa našim vrednostima i našom (katoličkom) verom”, kaže Tomaš Palaž, predsednik Omladine Velike Poljske.
“Tražimo posao, a posla nema. Hiljade Poljaka je prinuđeno da emigrira jer ovde nemaju budućnost", kaže Varšavljanin, Gžegož.
Ni u susednoj Rusiji nije mnogo drugačije. Analitičari i kritičari Kremlja odavno optužuju ruskog predsednika Vladimira Putina da podstiče nacionalizam da bi pridobio podršku ruske srednje klase.
U Rusiji se 4. novembra održava tradicionalni takozvani “Ruski marš”. Ovogodišnji je bio povezan sa nedavnim ubistvom jednog Moskovljanina. Osumnjičeni vinovnik je Azerbejdžanac bez prijavljenog mesta boravka.
“Rusi su jedinstveni jer smo svi belci”, kaže Andrej. Moskovljanka Nadežda dodaje -
“Rečeno im je da odu, ali oni kradu i ubijaju, kriminalci su, ugroženi smo”.
Iako su motivi različiti, oživljavanje nacionalizma moglo bi da uzdrma Evropsku uniju, upozorio je ovih dana francuski predsednik Fransoa Oland. Formiranje bloka ekstremističkih stranaka u Evropskom parlamentu moglo bi da “parališe, pa čak unazadi Evropsku uniju” – rekao je on.
Bio bi to ironičan udarac projektu širenja slobode, prosperiteta i trajnog mira na Starom kontinentu, započetom posle Drugog svetskog rata.
Prvi korak u tom pravcu već su preduzeli liderka francuskog Nacionalnog fronta Mari Lepen i holandski antiislamistički lider Gert Vilders, poznat po tome što traži uvođenje poreza na veo (hidžab) i zabranu Kurana.
Susret dvoje lidera u holandskom parlamentu 13. novembra bila je prilika da sebe prikažu kao afirmisane predstavnike naroda.
“Njen dolazak je veoma važan … Mari je važna političarka, a možda i buduća predsednica Francuske. Mi smo i dobri prijatelji,” objasnio je lider Partije slobode, Gert Vilders.
Vildersa i Lepen ujedinjuju pitanja kojima se, u stvari, protive - Islam, imigracija, prijem Turske u EU, kao i sama Evropska unija.
Često je citirana Vildersova izjava da muslimani “zagađuju javni prostor velovima, džamijama i bradama mržnje”.
Da bi mogli da formiraju desničarski anti-evropski blok, Vilder i Lepen treba da nađu saveznike u najmanje sedam zemalja članica EU, sa kojima mogu da obezbede izbor najmanje 25 od 766 poslaničkih mesta u Evropskom parlamentu.
Taj zadatak je izgleda ostvariv. Analitičari kažu da bi bloku mogli da se pridruže austrijski, belgijski, britanski, bugarski, italijanski i rumunski ultranacionalisti, koji svi imaju svoje nacionalne stranke.
Talas nacionalizma proširio se dalje po evropskom bloku.
Na Nacionalni dan Katalonije, 10, oktobra - španski neo-nacistički Narodni savez održao je demonstracije protiv separatizma u toj pokrajini.
Prema rečima Pedra Pabla, osnivača i predsednika Nacionalnog saveza Španije, njegova organizacija nastoji da okupi Špance koji poštuju, kako se izrazio, "vrline španskog naroda - disciplinu, poštenje, rodoljublje, veru, muževnost – tradicionalne vrednosti”.
Iako malobrojan, Narodni savez je uznemirio špansku levicu.
Gaspar Ljamazares, lider Ujedinjene levice upozorava da “ekstremna desnica i neonacisti zloupotrebljavaju tri faktora: ekonomsku krizu, poziv na nacionalno jedinstvo i blaćenje političkih protivnika”.
Slične političke snage pojavile su se i u Grčkoj.
Nekadašnja marginalna grupa Zlatna zora, dobila je na popularnosti koristeći se opštim nezadovoljstvom u Grčkoj, opterećenoj višegodišnjom teškom recesijom i prilivom imigranata.
Pritvoreni članovi Zlatne zore sada odgovaraju za teška krivična dela, od pokušaja ubistva i fizičkog nasilja nad imigrantima, do ucene i mogućeg šverca oružja. U tome su izgleda dobijali pomoć od grčke policije.
Ovogodišnja proslava nezavisnosti Poljske 11. novembra pretvorila se u ulične nerede. Oko 50.000 ljudi, većinom muškaraca obučenih u crno, krenulo je u marš kroz grad noseći poljske zastave skandirajući: “Bog, čast, otadžbina”.
“Najviše strahujemo od invazije zapadne levičarske kulture, koja sve više prožima našu kulturu, starorimsku civilizaciju čiji su temelji potpuno drugačiji. Ova kultura i globalizacija koje dolaze sa Zapada, u suprotnosti su sa našim vrednostima i našom (katoličkom) verom”, kaže Tomaš Palaž, predsednik Omladine Velike Poljske.
“Tražimo posao, a posla nema. Hiljade Poljaka je prinuđeno da emigrira jer ovde nemaju budućnost", kaže Varšavljanin, Gžegož.
Ni u susednoj Rusiji nije mnogo drugačije. Analitičari i kritičari Kremlja odavno optužuju ruskog predsednika Vladimira Putina da podstiče nacionalizam da bi pridobio podršku ruske srednje klase.
U Rusiji se 4. novembra održava tradicionalni takozvani “Ruski marš”. Ovogodišnji je bio povezan sa nedavnim ubistvom jednog Moskovljanina. Osumnjičeni vinovnik je Azerbejdžanac bez prijavljenog mesta boravka.
“Rusi su jedinstveni jer smo svi belci”, kaže Andrej. Moskovljanka Nadežda dodaje -
“Rečeno im je da odu, ali oni kradu i ubijaju, kriminalci su, ugroženi smo”.
Iako su motivi različiti, oživljavanje nacionalizma moglo bi da uzdrma Evropsku uniju, upozorio je ovih dana francuski predsednik Fransoa Oland. Formiranje bloka ekstremističkih stranaka u Evropskom parlamentu moglo bi da “parališe, pa čak unazadi Evropsku uniju” – rekao je on.
Bio bi to ironičan udarac projektu širenja slobode, prosperiteta i trajnog mira na Starom kontinentu, započetom posle Drugog svetskog rata.