Partije je se zalažu za nezavisnost, pobedile su proteklih dana u seriji izbora širom Evrope, pri čemu mnoge zasnivaju kampanju na borbi protiv oštrih mera štednje. Saradnik Glasa Amerike Henri Ridžvel, izveštava iz Londona da populistički pokreti izgleda da se kreću smerom koji je suprotan pozivima Evropske unije za čvršćom integracijom, da bi se prevazišla kriza u eurozoni.
Škotska već ima svoj parlament u Edinburgu. Vladajuća Škotska nacionalna partija međutim želi potpuno otcepljenje od Ujedinjenog Kraljevstva. Premijer Aleks Salmond se izborio za raspisivanje referenduma o škotskoj budućnosti – koji će se održati 2014.
„Verujem da ćemo pobediti ako uspostavimo pozitivnu viziju bolje budućnosti naše zemlje, i to ekonomski i takođe ključno - socijalno.“
Salmond kaže da bi se nezavisna Škotska oslanjala na energetsku ekonomiju – postajući „Saudijska Arabija obnovljive energije“. Ali Dejvid Madoks, dopisnik iz Londona lista „Skotsmen“, kaže da je to diskutabilno.
„Problem sa naftom i gasom iz Severnog mora je to što je količina prikupljenog poreza ekstremno promenljiva. To znači da ne možete stvarno da procenite svoje buduće prihode na osnovu toga. I takođe, verovatno da su preostale rezerve za još svega tridesetak godina.“
Referendum će se održati na 700. godišnjicu Bitke kod Banokberna, kada su škotske snage pregazile englesku armiju. Ali ankete pokazuju da svega 30 odsto Škota podržava nezavisnost.
„Argument koji je koristila Škotska nacionalna partija je bio da Škotska bude nezavisna zemlja u Evropskoj uniji. Ideja je bila da na posletku uđe u eurozonu. Ali sada, zbog svega što se događa sa eurom, niko u stvari i ne želi da se pridruži euru.“
Škotski referendum pomaže da pokreti za nezavisnost dobiju dodatnu energiju i na drugim stranama, kao što je španska Katalonija. Madrid blokira referendum, ali više od polovine Katalonaca kaže da želi da se otcepi.
„I nama treba datum za referendum. I to što pre to bolje.“
U Belgiji, separatistička Nova flamanska alijansa je ubedljvo pobedila na ovomesečnim lokalnim izborima. Birači kažu da se radi o ekonomiji.
„To bi mogao da bude kraj Belgije, tačno je, to je uvek mogućnost. Ali po mom mišljenju, ovako više ne može da se nastavi sa južnim delom Belgije u kojem se govori francuski. To nas mnogo košta.“
Džems Ker-Lindzi iz Londonske škole za ekonomiju, kaže da je u mnogim slučajevima ekonomska kriza podstakla dugotrajna nezadovoljstva i pokrete za nezavisnost.
„Ali u pogledu održivosti, po meni se uopšte ne postavlja to pitanje i nezavisna Škotska, nezavisna Flandrija i nezavisna Katalonija su sasvim jasno održivi entiteti.“
Ker-Lindzi ipak strahuje da bi talas separatizma mogao da stigne i do manje stabilnih regiona kao što je Balkan.
„Šta se događa ako onda počnete priču o Republici Srpskoj u Bosni na primer, o severnom Kosovu, problemima u Makedoniji? To su područja na kojima su velike strepnje u vezi sa tim.“
Partije koje se zalažu za nezavisnost širom Evrope, pomno će pratiti škotski referendum, da vide da li će on označiti rođenje najnovije nacionalne države u Evropi.
Škotska već ima svoj parlament u Edinburgu. Vladajuća Škotska nacionalna partija međutim želi potpuno otcepljenje od Ujedinjenog Kraljevstva. Premijer Aleks Salmond se izborio za raspisivanje referenduma o škotskoj budućnosti – koji će se održati 2014.
„Verujem da ćemo pobediti ako uspostavimo pozitivnu viziju bolje budućnosti naše zemlje, i to ekonomski i takođe ključno - socijalno.“
Salmond kaže da bi se nezavisna Škotska oslanjala na energetsku ekonomiju – postajući „Saudijska Arabija obnovljive energije“. Ali Dejvid Madoks, dopisnik iz Londona lista „Skotsmen“, kaže da je to diskutabilno.
„Problem sa naftom i gasom iz Severnog mora je to što je količina prikupljenog poreza ekstremno promenljiva. To znači da ne možete stvarno da procenite svoje buduće prihode na osnovu toga. I takođe, verovatno da su preostale rezerve za još svega tridesetak godina.“
Referendum će se održati na 700. godišnjicu Bitke kod Banokberna, kada su škotske snage pregazile englesku armiju. Ali ankete pokazuju da svega 30 odsto Škota podržava nezavisnost.
„Argument koji je koristila Škotska nacionalna partija je bio da Škotska bude nezavisna zemlja u Evropskoj uniji. Ideja je bila da na posletku uđe u eurozonu. Ali sada, zbog svega što se događa sa eurom, niko u stvari i ne želi da se pridruži euru.“
Škotski referendum pomaže da pokreti za nezavisnost dobiju dodatnu energiju i na drugim stranama, kao što je španska Katalonija. Madrid blokira referendum, ali više od polovine Katalonaca kaže da želi da se otcepi.
„I nama treba datum za referendum. I to što pre to bolje.“
U Belgiji, separatistička Nova flamanska alijansa je ubedljvo pobedila na ovomesečnim lokalnim izborima. Birači kažu da se radi o ekonomiji.
„To bi mogao da bude kraj Belgije, tačno je, to je uvek mogućnost. Ali po mom mišljenju, ovako više ne može da se nastavi sa južnim delom Belgije u kojem se govori francuski. To nas mnogo košta.“
Džems Ker-Lindzi iz Londonske škole za ekonomiju, kaže da je u mnogim slučajevima ekonomska kriza podstakla dugotrajna nezadovoljstva i pokrete za nezavisnost.
„Ali u pogledu održivosti, po meni se uopšte ne postavlja to pitanje i nezavisna Škotska, nezavisna Flandrija i nezavisna Katalonija su sasvim jasno održivi entiteti.“
Ker-Lindzi ipak strahuje da bi talas separatizma mogao da stigne i do manje stabilnih regiona kao što je Balkan.
„Šta se događa ako onda počnete priču o Republici Srpskoj u Bosni na primer, o severnom Kosovu, problemima u Makedoniji? To su područja na kojima su velike strepnje u vezi sa tim.“
Partije koje se zalažu za nezavisnost širom Evrope, pomno će pratiti škotski referendum, da vide da li će on označiti rođenje najnovije nacionalne države u Evropi.