Dana 18. novembra, nekoliko sati nakon što su dva komunikaciona kabla prekinuta u Baltičkom moru, 30 NATO brodova i 4.000 vojnog osoblja otišlo je u iste vode na jednu od najvećih pomorskih vežbi u severnoj Evropi.
Dvanaestodnevna vežba "Zamrznuti vetar" bila je deo napora da se pojača zaštita infrastrukture transatlantskog odbrambenog saveza u vodama na kojima se odvija 15 odsto globalnog pomorskog saobraćaja i koje se smatraju sve ranjivijim na napade.
Baltičko more graniči sa osam zemalja NATO-a i Rusijom. Bilo je najmanje tri incidenta moguće sabotaže nad oko 40-ak telekomunikacionih kablova i kritičnih gasovoda koji prolaze duž njegovog relativno plitkog morskog dna od 2022. godine, kada je Rusija napala Ukrajinu.
"NATO pojačava patrole,... saveznici ulažu u inovativne tehnologije koje mogu pomoći u boljem obezbeđivanju ove imovine", rekao je komandant Arlo Abrahamson, portparol Savezničke pomorske komande NATO-a.
Ipak, lakoća sa kojom brodsko sidro može da preseče kabl, zajedno sa često podmuklim uslovima na moru, čini stvarnu prevenciju takvih napada gotovo nemogućim.
Trećeg dana vežbe, komandantkinja nemačke mornarice Beata Krol pokušala je da lansira podvodni dron sa svog broda za deminiranje, Vajlhajm, kako bi pregledala morsko dno dok je besnela zimska oluja.
Nakon 30-minutnog kašnjenja u lansiranju, dron se zamrznuo i nije mogao da radi.
"Baterije su se ohladile", rekla je, sležući ramenima, dok je čekala da se oprema zagreje.
Pošto je proveo godine detonirajući mine iz doba Drugog svetskog rata na dnu Baltičkog mora, NATO prenamjenjuje svoju flotu od šest plovila za lov na mine kako bi pratila i sumnjive podvodne aktivnosti, sa svojim sonarom montiranim na trupu koji skenira morsko dno, dronovima koji mogu snimati slike i video pod vodom, i specijalistima roniocima pri ruci.
Ali njihove moći su i dalje ograničene.
"Mi smo odbrambeni savez, tako da izvođenjem obuke i vežbi, takođe u oblastima koje su ključne za podvodnu infrastrukturu, pokazujemo prisustvo i sprečavamo, radije nego da se aktivno angažujemo", rekla je Krol.
Bezbednosni izvori kažu da je kineski brod za rasute terete Ii Peng 3, koji je napustio rusku luku Ust-Luga 15. novembra, odgovoran za presecanje dva podmorska kabla u švedskim ekonomskim vodama između 17. i 18. novembra tako što je vukao sidro po morskom dnu.
Od ponedeljka brod je stajao u danskim ekonomskim vodama, a posmatrali su ga brodovi mornarica članica NATO-a, nakon što je Švedska pozvala da se vrati radi kako bi bio podvrgnut istrazi. Neki političari su ga optužili za sabotažu, ali nijedna vlast nije iznela dokaze da su akcije broda bile namerne.
Kina je saopštila da je spremna da pomogne u istrazi, dok je njen saveznik Rusija negirala umešanost u bilo koji od incidenata na Baltičkoj infrastrukturi.
Slučaj je sličan prošlogodišnjem incidentu kada je kineski brod NjuNju Polar Ber oštetio dva kabla koji povezuju Estoniju sa Finskom i Švedskom, kao i gasovod Estonija-Finska. Kina je dala slična obećanja da će pomoći, ali brod nije zaustavljen i godinu dana kasnije finski i estonski istražitelji tek treba da iznesu zaključke.
Oštećenje kablova nije novost. Globalno, oko 150 biva oštećeno svake godine, prema Međunarodnom komitetu za zaštitu kablova sa sedištem u Velikoj Britaniji. Telekomunikacioni kablovi, dalekovodi i gasne cevi u plitkim vodama Baltika posebno su ranjivi zbog veoma intenzivnog brodskog saobraćaja, saopštila je američka kompanija za istraživanje telekomunikacija TeleGeographi.
Da bi se suprotstavio ovoj potencijalnoj pretnji, NATO je u maju otvorio svoj Pomorski centar za bezbednost kritične podmorske infrastrukture (CUI) u Londonu, koji ima nameru da mapira svu kritičnu infrastrukturu u vodama koje kontroliše NATO i identifikuje slabe tačke.
U Rostoku, na nemačkoj baltičkoj obali, u oktobru je otvoren multinacionalni pomorski štab radi zaštite interesa članica NATO-a na moru.
"Ono što mislim da možemo postići je da odredimo odgovornost nakon incidenta", rekao je šef ogranka CUI, komandant Pal Bratbak na brodu Vajlhajm, naglašavajući rastuću moć tehnologije.
NATO-ov centar za pomorska istraživanja i eksperimente u Italiji pokreće softver koji će kombinovati privatne i vojne podatke i slike sa hidrofona, radara, satelita, sistema za automatsku identifikaciju plovila (AIS) i vlakana sa distribuiranim akustičnim senzorom (DAS), koje privatne telekomunikacione kompanije koriste za lokalizaciju rezova u njihovim kablovima.
"Ako imamo dobru sliku o tome šta se dešava, onda možemo da rasporedimo jedinice da proverimo šta nam sistem govori", rekao je Bratbak.
Nemački general-pukovnik Hans-Verner Virman, koji je do marta vodio ćeliju za koordinaciju podmorske infrastrukture u sedištu NATO-a, rekao je da nijedan cevovod ili kabl ne mogu biti čuvani sve vreme.
"Pravi odgovor na takve hibridne napade je otpornost", rekao je on, dodajući da kompanije već postavljaju kablove kako bi uspostavile rezervne rute koje će omogućiti da kritični delovi infrastrukture nastave da rade ako se jedan kabl preseče.
Na brodu Vajlhajm, drugo bespilotno plovilo Beate Krol konačno je u stanju da odoleva oluji kako bi nastavilo vežbu inspekcije pod vodom.
