Protest je organizovan u svijetlu novih loših vijesti kada je riječ o stanju evropske ekonomije. Stopa nezaposlenosti dostigla je novi rekord, dok je inflacija daleko ispod zacrtanih ciljeva centralne banke.
Protesti protiv mjera štednje potresaju Njemačku. Hiljade demonstranata iz pokreta “Blockupy” onemogućilo je pristup sjedištu Evropske centralne banke u Frankfurtu, protestujući protiv načina na koji se rješava dužnička kriza. Noseći transparente sa natpisom “humanost prije profita”, učesnici protesta blokirali su puteve, među kojima je i onaj koji vodi do sjedišta Dojče banke.
"Protestujem protiv politike štednje koju zastupa takozvana “trojka” i liderstva Angele Merkel. Mjere štednje ubijaju, naročito u zdravstvenom sistemu Grčke. Takođe očekujemo posledice u Španiji”, kaže jedan od demonstranata.
Dok je njemačka ekonomija do sada bila relativno otporna na krizu, vlade, naročito na jugu Evrope, smanjile su potrošnju i povećale poreze, doprinijevši rasprostranjenoj recesiji.
“Smatramo da je legitimno organizovati ovakve skupove na kojima se izražava građanska neposlušnost zato što politika Evropske centralne banke I cjelokupne ‘trojke’ vodi do nepodnošljivog životnog standard za ljude u mnogim zemljama. Zbog toga ovo radimo”, naglasio je portparol pokreta.
Protest je organizovan na dan kada je objavljeno da je stopa nezaposlenosti u eurozoni dostigla nove rekordne nivoe, te da je inflacija daleko ispod cilja koji je zacrtala Evropska centralna banka. Cifra od 12,2 odsto nezaposlenih u aprilu pokazuje veličinu izazova sa kojim se lideri Evropske unije suočavaju u pokušaju da ožive ekonomiju.
S obzirom na to da svaka četvrta mlada osoba u eurozoni nije u mogućnosti da nađe posao, strahuje se da bi region mogao da se suoči sa “izgubljenom generacijom”. Od centralne banke sve više se očekuje da preduzme akciju na podsticanju ekonomskog oporavka i da usvoji novu politiku. Analitičari međutim nisu uvjereni da će moguće smanjenje kamatne stope naredne nedelje biti dovoljno da se poboljša trenutna situacija.
"Da li će to uraditi neće imati mnogo uticaja na mogućnost otvaranja radnih mjesta, podsticanja rasta ili promjene raspoloženja na tržištima. Zato što je riječ o marginalnoj koristi, kada se uzme u obzir činjenica da su kamatne stope već niske. Tako da to nije rješenje. Veći su zahtjevi u fiskalnoj nego u oblasti monetarne politike i na to bi trebalo da se usredsrede”, smatra finansijski ekspert Alpeš Patel.
I dok pokret “Blockupy” nastavlja svoju blokadu, vlade u eurozoni nastavljaju svoju bitku fokusiranja na reforme kako bi pokušale da povrate ekonomski rast.
Protesti protiv mjera štednje potresaju Njemačku. Hiljade demonstranata iz pokreta “Blockupy” onemogućilo je pristup sjedištu Evropske centralne banke u Frankfurtu, protestujući protiv načina na koji se rješava dužnička kriza. Noseći transparente sa natpisom “humanost prije profita”, učesnici protesta blokirali su puteve, među kojima je i onaj koji vodi do sjedišta Dojče banke.
"Protestujem protiv politike štednje koju zastupa takozvana “trojka” i liderstva Angele Merkel. Mjere štednje ubijaju, naročito u zdravstvenom sistemu Grčke. Takođe očekujemo posledice u Španiji”, kaže jedan od demonstranata.
Dok je njemačka ekonomija do sada bila relativno otporna na krizu, vlade, naročito na jugu Evrope, smanjile su potrošnju i povećale poreze, doprinijevši rasprostranjenoj recesiji.
“Smatramo da je legitimno organizovati ovakve skupove na kojima se izražava građanska neposlušnost zato što politika Evropske centralne banke I cjelokupne ‘trojke’ vodi do nepodnošljivog životnog standard za ljude u mnogim zemljama. Zbog toga ovo radimo”, naglasio je portparol pokreta.
Protest je organizovan na dan kada je objavljeno da je stopa nezaposlenosti u eurozoni dostigla nove rekordne nivoe, te da je inflacija daleko ispod cilja koji je zacrtala Evropska centralna banka. Cifra od 12,2 odsto nezaposlenih u aprilu pokazuje veličinu izazova sa kojim se lideri Evropske unije suočavaju u pokušaju da ožive ekonomiju.
S obzirom na to da svaka četvrta mlada osoba u eurozoni nije u mogućnosti da nađe posao, strahuje se da bi region mogao da se suoči sa “izgubljenom generacijom”. Od centralne banke sve više se očekuje da preduzme akciju na podsticanju ekonomskog oporavka i da usvoji novu politiku. Analitičari međutim nisu uvjereni da će moguće smanjenje kamatne stope naredne nedelje biti dovoljno da se poboljša trenutna situacija.
"Da li će to uraditi neće imati mnogo uticaja na mogućnost otvaranja radnih mjesta, podsticanja rasta ili promjene raspoloženja na tržištima. Zato što je riječ o marginalnoj koristi, kada se uzme u obzir činjenica da su kamatne stope već niske. Tako da to nije rješenje. Veći su zahtjevi u fiskalnoj nego u oblasti monetarne politike i na to bi trebalo da se usredsrede”, smatra finansijski ekspert Alpeš Patel.
I dok pokret “Blockupy” nastavlja svoju blokadu, vlade u eurozoni nastavljaju svoju bitku fokusiranja na reforme kako bi pokušale da povrate ekonomski rast.