Rumunija i Bugarska postale su deo Šengenskog sporazuma Evropske unije za putovanja i kada je reč o kopnenim granicama, pošto je to već bio slučaj sa granicama na koje se stiže avionom ili pomorskim putem od marta 2004. godine.
Predsednik Vlade Rumunije Marsel Čolaku ukazao je u novembru, kada je dogovorena odluka o pristupanju Šengenu, da njegova zemlja posle 13 godina postaje punopravni član tog sporazuma.
Austrija se protivila ulasku Rumunije i Bugarske u šengensku zonu zbog bojazni od ilegalnih migracija, ali je "omekšala stav" nudeći pristup zoni za putovanja avionom zbog strožijih bezbednosnih procedura.
Konačna odluka o ukidanju veta doneta je u novembru.
Nakon ulaska Rumunije i Bugarske, zemlje Zapadnog Balkana ostaju u potpunosti okružene zemljama "Šengena". Hrvatska je u deo šengenske zone postala 1. januara 2023, a Mađarska 2007. godine. Grčka je članica sporazuma od 2001.