Istraživači u Sjedinjenim Državama, Francuskoj, Japanu i drugim zemljama utrkuju se ko će prvi da usavrši robote koji bi mogli da nas zabavljaju, a i obavljaju neke jednostavne zadatke koje bismo im zadali.
Nekoliko godina pošto je predstavljen svetu, napredan japanski robot nalik čoveku, Asimo i dalje služi samo za pokazivanje i kao eksperimentalna platforma. Čak i kada bi bilo moguće kupiti ga, Asimo bi bio preskup za prosečne porodice.
Mnogo je lakše i jeftinije napraviti robota poput Džiba – sa jednostavnim pokretima i mogućnošću da komunicira sa ljudima uz pomoć zvuka, slike i dodira. Istraživač Sintija Brazil sa MIT-a, napravila je Džiba prvenstveno kao platformu za istraživanje kako ljudi komuniciraju sa tehnologijom.
“Robot Džibo je nešto što može da se kreće, sa kamerama koje su pokretne i koje vas vide i komuniciraju sa vama kao da je živo biće, u neku ruku. On može da prikaže sadržaj van ekrana na sasvim drugačiji način”.
Džibo ume da vas podseća na sastanke, da fotografiše, zabavlja ljude i priča deci priče. Brazil navodi da je takođe korišćena tehnologija osetljiva na dodir.
“Ljudi često komuniciraju dodirom, pa tako mogu da pomaze Džiba ako uradi nešto što im se dopada, a Džibo tako zapravo uči”.
Psiholozi u Centru za autizam Amići di Niko u Lečeu u Italiji, koriste male robote koji govore kao terapiju za autističnu decu. Marko, 11-godišnjak, pokazuje odlične rezultate kada se radi o koncentraciji i komunikaciji od kada je počeo da se igra sa robotom koji detaljno beleži ponašanje deteta, objašnjava inženjer Đuzepe Palestra.
“Želimo da budemo jedan korak ispred vrhunske tehnologije, da možemo da omogućimo bolju interakciju ljudi i robota, i da, recimo, deca i roboti imaju prirodniju komunikaciju”.
Istraživači takođe navode da žele da naprave robote koji će biti programirani za pojedinačne pacijente jer svako dete drugačije reaguje na spoljne stimulacije. Kiker - porodični robot francuskog naučnika Pijera Leboa bio je dizajniran da služi kao platforma za zabavu koja takođe može da prati svog vlasnika.
“Osmislio sam kompjuter sa projektorom unutar njega i kvalitetnim zvukom i kamerom, nešto što bi se kretalo i dolazilo u svaku sobu … nešto kao televizor, ali koji bi bio svuda, bez kablova i složenosti”.
Istraživači kažu da bi roboti za zabavu uskoro mogli da se pojave u prodavnicama po ceni od 500 do 5 hiljada dolara – što je i dalje visoka cena za prosečnog kupca. Tarapeutski roboti su još uvek u eksperimentalnoj fazi, ali mogu da posluže kao dobar primer šta nas u skorijoj budućnosti očekuje u oblasti veštačke inteligencije.