Američko udruženje pedijatara objavilo je nova uputstva za roditelje kojima se preporučuje izbegavanje česte upotrebe lekova za obaranje povišene telesne temperature kod dece. Stručnjaci navode da je povišena temperatura, iako je roditelji često smatraju opasnom, zapravo pozitivan znak da se telo bori sa infekcijom.
Kada je mala Kejtlin imala temperaturu od 38 Celzijusovih stepeni, njena majka Džil Koks joj je dala lek za smanjenje temperature - da bi je spustila na normalnih 37 stepeni.
„Kada joj dajem lek, to nije samo za smanjenje temperature, nego i da bi joj bilo lakše.“
U novim uputstvima Američkog udruženja pedijatara o povišenoj telesnoj temperaturi kod dece, roditeljima se preporučuje da ne brinu previše o održavanju „normalne“ telesne temperature deteta. Istraživanje pedijatara pokazalo je da polovina svih roditelja koji su učestvovali, smatra da je temperatura niža od 38 Celzijusovih stepeni povišena. Četvrtina ispitanika je rekla da bi dala lekove za smanjenje temperature deci sa telesnom temperaturom od svega 37,8.
Doktorka Kimberli Djulijano, pedijatar u Klivlendskoj klinici, nije učestvovala u izradi novih uputstava, ali pozdravlja to što se u njima naglašavaju i dobre strane temperature.
„Povišena temperatura je prirodni telesni mehanizam za odbranu od infekcije. Telo povećava temperaturu kako bi se izborilo sa bakterijama ili virusima od kojih su deca bolesna. Takodje podstiče delove imunološkog sistema da malo bolje rade. Prema tome, povišena temperatura je dobra.“
Kejt Hjelm kaže da je znala da se njena jednogodišnja ćerka Kloi, kada je nedavno dobila temperaturu, bori sa infekcijom. Ipak, dala je svom detetu lek za obaranje temperature, jer je želela da uradi nešto kao roditelj.
„Teško je odoleti da uradite nešto što znate da je dobro za dete, čak i ako shvatate da je za njegovo dobro možda bolje da mu ne date lek odmah.“
Stručnjaci naglašavaju i da povišena temperatura pomaže telu da se brže oporavi od virusne infekcije, jer usporava rast bakterija i virusa i povećava proizvodnju belih krvnih zrnaca, koja su glavna linija odbrane tela od infekcije. Nova uputstva ukazuju da uprkos raširenom verovanju u suprotno, još nije uspostavljena veza izmedju povišene temperature koja se ne tretira i oštećenja mozga, oduzimanja i smrti. Ali majke nerado rizikuju.
„Zahvalna sam što živim u vremenu u kojem imam lekove koje mogu da dam svom detetu da bi ozdravilo i da bi se lakše borilo sa infekcijom“, kaže Džil Koks.
„Bila je uznemirena, nije se osećala dobro, nije mogla da spava, zato je bilo važno da joj olakšam“, priča majka Kejt Hjelm.
Lekari se slažu da bi glavni cilj tretiranja temperature kod dece trebalo da bude poboljšanje ukupnog stanja. Oni savetuju roditeljima da ne bude decu da bi im dali lek.
„Veliki broj roditelja misli da dete, zato što mu treba dati lek na 4 do 6 sati, treba da probude - ako to vreme padne u sred noći. Medjutim, spavanje je veoma važno, naročito za bolesnu decu. Prema tome, ako se samo dete ne probudi zbog visoke temperature, ne treba ga buditi samo zbog davanja leka u sred noći“, kaže Kimberli Djulijano sa Klivlendske klinike.
U uputstvima se takodje preporučuje da roditelji prate znakove eventualnog ozbiljnog oboljenja i osiguraju da deca uzimaju dovoljno tečnosti. Istovremeno se navode i neke opasnosti od upotrebe lekova za smanjenje temperature, kao što su prikrivena medicinska slika, zakasneli tretman ili moguće predoziranje leka.