Trideset evra u maju i još 30 u septembru - toliko je država najavila da će biti finansijska pomoć građanima da lakše prežive posledice pandemije. Šta se može sa 30 evra, koliko je reč o stvarnoj pomoći, a koliko o političkoj promociji i kupovini naklonosti birača - to su pitanja koja su se otvorila odmah nakon što je vlast izašla sa ovim obećanjem.
To je jedna pristojnija kupovina u prodavnici ili jedna patika za dete, kaže za Glas Amerike novinarka Ivana Pavlović:
"Očigledno da je ova vlada sve vreme u nekoj vrsti kampanje, i kao što smo onu pomoć od 100 evra dobili pre izbora, tako i sa ovom najavom pa i obećanjem o prolećnoj i jesenjih 30 evra - takođe smo u kampanji."
"Postoje ljudi kojima to izuzetno znači, ja se trudim da komuniciram sa svim ljudima, nezavisno kom sloju, imovinskom stanju pripadaju - neki su jako oduševljeni time. I mislim da je broj ljudi koji jako oduševljeni tim helikopterskim novcem toliko velik da se nije odolelo da se i ove godine napravi jedan potez koji je dominantno politički, a mnogo manje ekonomske prirode", dodaje ekonomista Aleksandar Stevanović.
Kako je izjavio ministar finansija Siniša Mali, državu će ovaj paket koštati između 235 i 250 milijardi dinara, to jest nešto više od dve milijarde evra, ali nije jasno precizirao kako će država da obezbedi taj novac i ko će da vraća drugove.
"Do novca ćemo doći tako što ćemo emitovati evroobveznice Srbije, i uz nadu da ćemo možda emisijom i na domaćem tržištu to moći dobrom delom da pokrijemo trošak zaduženja. Nema neke pameti - države se u vreme krize zadužuju, u vreme ekspanzije razdužuju ako su iole uračunljive", objašnjava Stevanović.
I ovoga puta najbolje će da prođu penzioneri - njima sleduje i dodatnih 50 evra u septembru, a kao i u slučaju pomoći od 100 evra u proleće 2020-te, sagovornici Glasa Amerike ukazuju na neselektivnost državne pomoći, to jest što su njome obuhvaćeni i onima kojima 30 plus 30 evra ne znači mnogo, kao i oni kojima je tih 60 evra nedovoljno da se finansijski oporave:
"Jednom dobrom delu građana ovih 30, odnosno 60 evra neće mnogo značiti u životu, ali bogami bi jednom dobrom delu siromašnih građana bi ta pomoć, ali uvećana za još deo značilo. Zašto ovo kažemo - zato što merama socijalne politike i politike nezaposlenosti mi smo potpuno u ovoj krizi zaboravili na ljude koji su ostali bez posla, radili u sivoj ekonomiji, u nekoj poluilegalnoj zoni. I oni do sada nisu dobili nikakvu pomoć izuzev onih 100 evra, a to je bilo baš davno", ukazuje Ivana Pavlović i doda je da država računa i na efekat potrošnje ovog novca, a samim tim i na povećanje količine novca u opticaju.
Nema sumnje da pandemiju najteže podnose i preživljavaju mala i srednja preduzeća, a za njih država najavljuje pomoć od tri puta po pola minimalne zarade - u martu, aprilu i maju. Država bi mogla i morala da učini mnogo više za najranjiviji privredni sektor, možda i otpis ili umanjenje poreza za period pandemije, kažu sagovornici Glasa Amerike:
"Taj deo oko otpisa, kao što znate, uopšte nije na stolu, već se govori o ovom reprogramu poreza koji morate da platite, a pitanje je da li to oni uopšte mogu da plate. Dakle, pred nama je jedna vrlo teška i neizvesna godina", kaže Pavlović.
"Mnogo bolje mere bi bile da država malo više radi na smanjenju poreskih opterećenja za sva mala srednja preduzeća, koje bi trajalo godinama. Dakle, ne samo da jedne godine imate smanjeno osiguranje za slučaj nezaposlenosti, čime je prvi put efektivno smanjeno i opterećenje na plate, nego da imamo jedan dugogodišnji plana smanjenja nameta na rad. Nikakva bolja pomoć bolja od toga bi se mogla desiti", ističe Stevanović.
S obzirom da se još ne nazire kraj pandemije, nema sumnje da će i 2021-a biti još jedna teška godina koja će doneti mnoga iskušenja. Hoće li pomoć države olakšati život građanima - to ćemo tek da vidimo na proleće.
