U okviru danas otvorenog Festivala demokratije, prva tema kojom su se bavili učesnici ove trodnevne manifestacije je pitanje finansiranja izborne kampanje i kako je upozoreno, u tom procesu najveće stranke su dominantne i u iznosu koji dobijaju iz javnih sredstava, što se automatski preliva i na kampanju.
Po rečima Pavla Dimitrijevića iz CRTE, kako bi se izborna utakmica učinila ravnopravnijom zakonski bi trebalo razdvojiti sredstva namenjena za redovan rad od sredstava namenjenih za izbornu kampanju.
Na pitanje koliko je tema finansiranja kampanje deo pregovora vlasti i opozicije o izbornim uslovima, u izjavi za Glas Amerike Dimitrijević otkriva da su se predstavnici stranaka u razgovorima na Fakultetu političkih nauka vrlo malo bavili ovim pitanjima:
"Ono što je pravo pitanje je da li neko ko dominantno vrši vlast - da li i u kojoj meri upotrebljava različite druge kanale da bi obezbedio sredstva za kampanju, da li je koriste različiti fondovi i konkursi koji se raspisuju tokom kampanje, da li tu ima zloupotreba. To su sve pitanja koja treba da interesuju javnost, ali još više treba da interesuju i nadležne, odnos tužilaštva pre svega", rekao je Dimitrijević.
Govoreći o situaciji u Crnoj Gori, Jovana Marović iz podgoričke Politikon mreže je ocenila da je veliki problem u tome što građani i dobar deo javnosti u Crnoj Gori nemaju poverenje u Agenciju za sprečavanje korupcije.
Agencija, kako je rekla Marović, u Crnoj Gori služi kao servis koji samo objavljuje podatke sa računa državnih organa i političkih partija u toku i pre izbora, a ne kontroliše ih. Slučaj "koverta" je najbolji dokaz, kaže Marović:
"Javnost je, međutim, zahtevala odgovor, međunarodna zajednica je zahtevala odgovor. I onda se Agencija, tek nakon nekih sedam dana, proglasila za nadležnu i utvrdila prekršajnu odgovornost. Dakle, to vam je u sedam dana Agencija je prvo nenadležna, a onda posle sedam dana nadležna, zbog toga što DPS je došao do zaključka da nešto ipak mora da se desi. I da je najlakše udariti po džepu", istakla je Marović.
Kako je dodao Dimitrijević, situacija u Srbiji je vrlo slična - Agencija, kako je dodao, samo kontroliše da li su sredstva i prihodi stranaka dovoljno dobro prikazani u izveštaju, da li je došlo do prekoračenja kada je reč o zakonskom maksimumu u prilozima i da li postoje računovodstvena neslaganja i ukoliko postoje podnosi prekršajne prijave.
Agencija radi samo formalnu kontrolu dostavljenih izveštaja političkih subjekata, kaže Dimitrijević.