Finska je, petu godinu zaredom, proglašena najsrećnijom zemljom na svetu, u godišnjem indeksu izveštaja koji se izrađuje pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. Avganistan je najnesrećnija zemlja sveta, a Liban odmah za njom.
Srbija, Bugarska i Rumunija su zabeležile najveći skok na tabeli koja je objavljena u petak, dok se najveći pad dogodio u Libanu, Venecueli i Avganistanu.
Srbija je u prošlogodišnjem svetskom indeksu sreće bila na 48. mestu a sada je 43-ća.
Kosovo je 32. na listi, a Crna Gora na 75. mestu. Bosna i Hercegovina je na 67-om mestu, Hrvatska na 47-om, a od zemalja bivše Jugoslavije najsrećnija je Slovenija, na 22-om mestu.
Liban, koji je pogodila ekonomska kriza, pao je na pretposlednje mesto od 146 zemalja, dok je treći od dna tabele Zimbabve.
Avganistan, sa svojim ratim traumama, koji je već bio na dnu liste, doživeo je pogoršanje humanitarne krize od kada su talibani došli na vlast prošlog avgusta.
UNICEF procenjuje da bi milion dece mlađe od pet godina moglo da umre od gladi ove zime ukoliko im se ne ukaže pomoć.
"Ovaj indeks je snažan podsetnik na materijalnu i nematerijalnu štetu koju ovaj rat nanosi svojim brojnim žrtavama", izjavio je ko-autor indeksa sreće, Žan-Emanuel De Nev.
Izveštaj o sreći na svetu, koji se objavljuje već deset godina, zasnovan je na procenama samih građana o tome koliko su srećni, kao i na ekonomskim i društvenim podacima. Zemlje dobijaju skor na skali od nula do 10, na osnovu prosečnih podataka iz trogodišnjeg perioda. Najnovije izdanje izveštaja je završeno pre nego što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu.
Države severne Evrope ponovo su na vrhu liste srećnih zemalja, Daci su na drugom mestu iza Finaca, a slede Islanđani, Švajcarci i Danci.
SAD su skočile tri mesta, na 16-to, jedno ispred Britanije, dok se Francuska popela na dvadeseto, svoje najviše do sada.
Pored ličnog osećanja sreće i blagostanja, koje analiziraju Galupovi anketari u svakoj od zemalja, indeks sreće uzima u obzir i bruto društveni proizvod, ličnu slobodu i stepen korupcije.
Ove godine, autori su uzeli i podatke sa društvenih medija da bi uporedili osećanja ljudi pre i posle pandemije kovida 19. Ustanovili su "snažno povećanje anksioznosti i tuge" u 18 zemalja ali i pad osećanja besa.
"Pouke izveštaja o Svetskom indeksu sreće tokom godina su da su socijalna podrška, velikodušnost ljudi jednih prema drugima i poštenje vlade ključni za blagostanje", napisao je koautor izveštaja Džefri Saks.
"Svetski lideri bi trebalo da obrate pažnju", dodaje on.
Izveštaj je izazvao određeno iznenađenje kada se Finska prvi put našla na vrhu liste 2018. Mnogi od 5,5 miliona stanovnika ove nordijske zemlje sebe opisuju kao zatvorene, ćutljive i sklone melanholiji, i priznaju da sa sumnjom gledaju na javne izlive veselja.
Međutim, zemlja šuma i jezera takođe je poznata po svojim izuzetno funkcionalnim javnim službama, sveprisutnim saunama, velikim poverenjem u vlasti i niskoj stopi kriminala i socijalne nejednakosti.
