Investicije u oblast zaštite životne sredine u Srbiji trebalo bi da se povećaju za 500 miliona evra godišnje, što je 1,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, izjavio je predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović i objasnio da je taj iznos jednak godišnjim ulaganjima države u poljoprivredu ili trećini budžeta Ministarstva prosvete.
Reč je o ukupnim investicijama od osam do devet milijardi evra za 15 godina, istakao je Petrović na konferenciji za novinare, koja je održana u utorak u Beogradu i procenio da će već u 2019. godini biti budžetskog prostora za povećanje investicija u oblast zaštite životne sredine za 350 do 400 miliona evra, odnosno oko jedan odsto BDP.
On je izjavio da je nužno ulaganje u zaštitu životne sredine, jer Srbija u tu oblast trenutno ulaže tri puta manje od zemalja centralne i istočne Evrope, a kako je dodao, Srbija je među najzagađenijim zemljama u Evropi, što ugrožava zdravlje stanovništva, smanjuje životni vek i pogoršava kvalitet života.
Da bi se u oblast zaštite životne sredine investiralo dodatnih 500 miliona evra godišnje, neophodno je da se iz republičkog budžeta izdvaja oko 350 do 400 miliona, a da preostala sredstva obezbede lokalne samouprave i javna i državna preduzeća, rekao je Petrović i dodao da bi EPS, koji najviše zagađuje, u narednih deset godina trebalo bi da investira oko milijardu evra u oblast zaštite životne sredine.
Petrović je rekao i da bi u narednih deset do 15 godina u sektor voda trebalo da se investira oko šest milijardi evra, u sektor otpada milijardu i po evra, a u smanjenje zagađenja vazduha oko 2,3 milijarde.
Po njegovim rečima, problem zaštite životne sredine moraće kad-tad da se rešava - ne samo zbog zdravlja stanovništva, već i zbog obaveza prema EU, jer će u suprotnom Srbija plaćati penale u toj oblasti.
U Fiskalnom savetu su izračunali i da bi 1,3 odsto BDP ulaganja u ovu oblast dovelo do ubrzanja rasta BDP od najmanje 0,5 odsto.
Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković je rekao da bi trebalo da se donesu strategije u oblasti vazduha i klimatskih promena, kao i da bi neke postojeće trebalo promeniti. On smatra i da bi Ministarstvo za zaštitu životne sredine trebalo da dobije veće nadležnosti, kao i da sredstva od ekoloških taksi i naknada treba da se troše isključivo za pitanje životne sredine.