Većina muslimana u Francuskoj se vrlo brzo distancirala od prošlonedeljnih napada na satirični nedeljnik Šarli Ebdo i jevrejsku prodavnicu. Medjutim, oni imaju tendenciju da krive francusku vladu. Kako je u Parizu zabeležio dopisnik Glasa Amerike, Al Pesin, ti muslimani smatraju da je krvoproliće podsetnik da treba mnogo raditi na rešavanju problema nezadovoljne omladine iz redova manjina.
U Velikoj džamiji u Parizu, podnevne molitve na početku ove nedelje privukle su malu i pomalo nervoznu grupu vernika. Oni su znali da je pažnja javnosti usmerena na veliku muslimansku zajednicu u Francuskoj, i to ne u pozitivnom smislu.
„Teško nam je jer osećamo solidarnost sa Francuzima i svim zajednicama koje žive ovde. Ovde živi veliki broj muslimana. To je druga religija u Francuskoj po broju vernika. Živeli smo u miru i odjednom se nešto dogodilo. Muslimani su pomalo uplašeni“, kaže blagajnik Velike džamije, Mohamed.
Francuska je većinski katolička zemlja. Ispred njene slavne katedrale Notr Dam stoji spomenik Karla Velikog, vojskovodje iz 9. veka koji je prisiljavao pokorene narode da prime katoličanstvo. Medjutim, Francuska revolucija, skoro 1000 godina kasnije, uspostavila je drugačije vrednosti.
Sloboda, jednakost i bratstvo – bili su očigledni na velikom maršu u nedelju.
Francuska relativno nova muslimanska zajednica je postala jedan od najvećih izazova tom konceptu i vlada mora da uradi mnogo da bi rešavala probleme siromašnih, nezadovoljnih mladih muškaraca poput prošlonedeljnih napadača, izjavila je putem Skajpa profesorka Suzan Peri sa Američkog univerziteta u Parizu:
„Oni su živeli na marginama društva i nisu postojali mehanizmi da se integrišu dok nije postalo kasno. Stoga je to vladin problem, ali je isto tako problem lokalne zajednice.“
Parižani se slažu da i vlada i muslimanska zajednica moraju da se pozabave problemom islamskog militantizma – posebno u kvartovima sa velikom, siromašnom muslimanskom populacijom.
„Problem u Francuskoj su predgradja koja su kao bure baruta. Stvarno moramo da rešimo taj problem“, navodi Beti, sekretarica u penziji.
„Muslimanska zajednica mora da uloži trud da bi je narod u Francuskoj kao i širom sveta više cenio i imao pozitivniji stav o njoj. Ne mogu da ostanu ovakvi. Moraju da poprave neke stvari“, primećuje Armando, penzionisani taksista.
Medjutim, u džamiji, ljudi najveću odgovornost pripisuju vladi.
„Zapravo ne verujem da je to samo problem vezan za islam. Možda je u pitanju dublji, socijalni problem", ističe studenktinja Sakina.
„Mislim da to nije samo problem muslimnana. To je problem svih. Po mom mišljenju to je politički, ekonomski i globalno-politički problem“, kaže Osman, inženjer informatike.
Osman je medju malim brojem ljudi koji su rekli da bi i sami francuski muslimani trebalo da nešto promene.
„Mislim da mogu da rade na obrazovanju o osnovama islama – odnosno da on iznad svega propoveda toleranciju“.
Napadi su tu poruku obezvredili, ali je nasilje takodje stvorilo multi-kulturalni savez za toleranciju za koji se mnogi nadaju da će biti jači od straha i nepoverenja koji su bili prve reakcije.