U slučajevima istraživanja imovine političara mora se istraživati i i imovina članova uže porodice političara, s obzirom na to da funkcioneri na svoje ime često ne poseduju imovinu, ili su vlasnici malo toga, izjavila je Dragana Pećo, novinarka Mreže za istraživanje kriminala i korupcije Krik.
Na predstavljanju onlajn baze portala KRIK o imovini političara u četvrtak, Pećo je kao primere navela ministra zdravlja Zlatibora Lončara koji je stekao stan od supruge Sretka Kalinića, kao i ministra odbrane Aleksandra Vulina, koji, po njenim rečima, i dalje ne može da objasni odakle mu 200.000 evra za stan u Beogradu. Slično je, kaže Pećo, i sa predsednikom Srbije:
"Tada na funkciji premijera, Aleksandar Vučić u svom vlasništvu ima garsonjeru od 30 kvadrata, ali ovim istraživanjem smo videli da njegova supruga poseduje znatno veći stan odmah do njegovog. Tako da ako se zadržimo samo na tome šta se vodi na ime Aleksandra Vučića ne bismo pronašli mnogo imovine, ali istraživanjem imovine koja se vodi imena članova uže porodice, ta vrednost ukupnih nekretnina je znatno veća", istakla je Dragana Pećo.
Kako je rekla zamenica poverenika za informacije od javnog značaja Stanojla Mandić mnogi organi vlasti su se pozivali na Zakon o tajnosti podataka kako bi uskratili informacije o imovini:
"Jako malo se organa vlasti se, nakon uskraćivanja informacija, pozivalo na zaštitu privatnosti. Zapravo, oni su zakon o slobodnom pristupu informacijama kršili zloupotrebom zakona o tajnosti. Mnogi su se pozivalo na to da su to poverljivi ili strogo poverljivi podaci", objasnila je Mandić.
Po rečima Zlatka Minića iz Transparentnosti Srbija tabloidi često provlače tezu da je sramota biti bogat, zbog čega kod ljudi koji ulaze u politiku često postoji strah da li će se i kako pisati o njihovoj imovini.
"Kada se govori o bogatstvu i funkcionerima bitna su dva pitanja - da li neko živi u neskladu sa svojim prihodima koliko god bio bogat, i kako je stekao imovinu", zaključio je Minić.