Međunarodni olimpijski komitet (MOK) održaće sastanak 29. maja na kojem će preporučiti sportove koje treba razmotriti za eventualno uključenje u program Olimpijskih igara 2020. Oni kojima je rvanje u srcu, nadaju se da će MOK promeniti odluku donetu u februaru da isključi taj tradicionalni sport iz svog programa. Poslednjih meseci u toku je energična kampanja da se osigura olimpijska budućnost rvanja. Nekadašnji rvač, Vejd Šeles, koji trenutno radi kao trener u saveznoj državi Merilend, za Glas Amerike objašnjava zbog čega je MOK isključio rvanje iz olimpijskog programa i šta se radi da bi se ta odluka preinačila:
Sa 15 titula nacionalnog prvaka i jednom zlatnom medaljom sa Svetskog prvenstva, ali i mestom u Ginisovoj knjizi rekorda, kao neko ko je u karijeri najviše puta pobedio „tušem“, Vejd Šales se ne stidi da iznese svoje mišljenje o budućnosti olimpijskog rvanja.
“Da li ćemo uspeti da se vratimo na olimpijske igre 2020. ili 2024, ne bih se baš kladio na to. Mislim da smo u nevolji”.
Odluka Međunarodnog olimpijskog komiteta od februara ove godine, prema kojoj se rvanje izbacuje iz programa Letnjih olimpijskih igara 2020, po svemu sudeći – iznenadila je Međunarodnu rvačku federaciju (FILA).
Međutim, trener Šeles, koji trenutno rukovodi privatnom rvačkom akademijom, kaže da je on to očekivao.
“Izgubili smo pre svega zato što smo bili arogantni. Nismo želeli da uvažimo predlog MOK-a, koji je bio veoma snažan, ali mi smo ga ignorisali, misleći da smo imuni na sve to. Samo zato što smo rvanje”.
Poštovano zbog svoje tradicije i činjenice da je bilo u sastavu prvih olimpijskih igara modernog doba u Atini 1896, rvanje se smatralo nedodirljivim, kada je reč o sportovima u kojim će se takmičiti olimpijci. Međutim, današnjim igre su mnogo više od tradicije i statusa. Olimpijske igre su jedan od najvećih televizijskih događaja i za MOK – koji nije neprofitna organizacija – prihod koji donosi svaki sport i njegova televizijska popularnost su važni faktori.
Trener Šeles kaže da rvanje nije uspelo da održi korak sa promenom ukusa publike, tako da je tokom godina izgubilo na gledanosti.
“Međunarodno rvanje nije interesantno za gledanje, bar ja tako mislim. Neki se ne bi složili. Danas je rvanje – zbog znojenja - vrlo klizavo. Polovinu poteza ne možete da izvedete jer vam se protivnik izmigolji, zbog čega nema mnogo poena, što dovodi do smanjenog uzbuđenja kod publike”.
Šeles predlaže radikalne promene – od opreme sa dugim rukavima, preko lakšeg osvajanja poena, do novih pravila, koja bi povećala transparentnost i eliminisala zabrinutosti u vezi sa sumnjivim sudijskim odlukama.
Velika lekcija koja je stigla sa odlukom u februaru – kaže Šeles – jeste kolika je važnost promocije i lobiranja u današnjem sportu.
Međunarodna rvačka federacija FILA je – kako izgleda – naučila lekciju, s obzirom da je već angažovala konsultantsku firmu, da je posavetuje kako bolje da promoviše rvanje.
Nije jasno šta će FILA predložiti krajem meseca kako bi ubedila MOK da preinači svoju odluku. Ono što je jasno jeste da su velike promene neohodne kako bi se ovaj drevni sport uveo u 21. vek, i osiguralo da MOK ne ukloni rvačke strunjače sa olimpijskim igara jednom i zauvek.
Sa 15 titula nacionalnog prvaka i jednom zlatnom medaljom sa Svetskog prvenstva, ali i mestom u Ginisovoj knjizi rekorda, kao neko ko je u karijeri najviše puta pobedio „tušem“, Vejd Šales se ne stidi da iznese svoje mišljenje o budućnosti olimpijskog rvanja.
“Da li ćemo uspeti da se vratimo na olimpijske igre 2020. ili 2024, ne bih se baš kladio na to. Mislim da smo u nevolji”.
Odluka Međunarodnog olimpijskog komiteta od februara ove godine, prema kojoj se rvanje izbacuje iz programa Letnjih olimpijskih igara 2020, po svemu sudeći – iznenadila je Međunarodnu rvačku federaciju (FILA).
Međutim, trener Šeles, koji trenutno rukovodi privatnom rvačkom akademijom, kaže da je on to očekivao.
“Izgubili smo pre svega zato što smo bili arogantni. Nismo želeli da uvažimo predlog MOK-a, koji je bio veoma snažan, ali mi smo ga ignorisali, misleći da smo imuni na sve to. Samo zato što smo rvanje”.
Poštovano zbog svoje tradicije i činjenice da je bilo u sastavu prvih olimpijskih igara modernog doba u Atini 1896, rvanje se smatralo nedodirljivim, kada je reč o sportovima u kojim će se takmičiti olimpijci. Međutim, današnjim igre su mnogo više od tradicije i statusa. Olimpijske igre su jedan od najvećih televizijskih događaja i za MOK – koji nije neprofitna organizacija – prihod koji donosi svaki sport i njegova televizijska popularnost su važni faktori.
Trener Šeles kaže da rvanje nije uspelo da održi korak sa promenom ukusa publike, tako da je tokom godina izgubilo na gledanosti.
“Međunarodno rvanje nije interesantno za gledanje, bar ja tako mislim. Neki se ne bi složili. Danas je rvanje – zbog znojenja - vrlo klizavo. Polovinu poteza ne možete da izvedete jer vam se protivnik izmigolji, zbog čega nema mnogo poena, što dovodi do smanjenog uzbuđenja kod publike”.
Šeles predlaže radikalne promene – od opreme sa dugim rukavima, preko lakšeg osvajanja poena, do novih pravila, koja bi povećala transparentnost i eliminisala zabrinutosti u vezi sa sumnjivim sudijskim odlukama.
Velika lekcija koja je stigla sa odlukom u februaru – kaže Šeles – jeste kolika je važnost promocije i lobiranja u današnjem sportu.
Međunarodna rvačka federacija FILA je – kako izgleda – naučila lekciju, s obzirom da je već angažovala konsultantsku firmu, da je posavetuje kako bolje da promoviše rvanje.
Nije jasno šta će FILA predložiti krajem meseca kako bi ubedila MOK da preinači svoju odluku. Ono što je jasno jeste da su velike promene neohodne kako bi se ovaj drevni sport uveo u 21. vek, i osiguralo da MOK ne ukloni rvačke strunjače sa olimpijskim igara jednom i zauvek.