Kao komandant vojske bosanskih Srba tokom trogodišnjeg rata u Bosni i Hercegovini, general Ratko Mladić bio je odgovoran za najveći zločin u Evropi od kraja Drugog svetskog rata – genocid nad hiljadama muslimanskih civila u Srebrenici, koja je bila pod okriljem UN-a.
Mladić se takođe tereti za 43-omesečno bombardovanje Sarajeva od 1992 – 1996. godine, što je najduža opsada nekog grada u istoriji modernog ratovanja. Svakog dana tokom gotovo 4 godine, stanovnici Sarajeva bili su meta vojske bosanskih Srba pod komandom generala Ratka Mladića.
Ratko Mladić je rođen u selu Božinovići kod Kalinovika u Bosni i Hercegovini, 12. marta 1943. Odrastao je u Titovoj Jugoslaviji i pohađao vojnu akademiju u Beogradu, gde je napredovao do čina pukovnika.
Danijel Server iz američkog Instituta za mir, kaže da je Mladić ukaljao svoj oficirski čin.
“Sa teškoćom izgovaram oficirski čin ispred njegovog imena jer su njegove akcije bile ne samo neprofesionalne, već apsolutno ubilačke”, ističe Server.
Na početku rata na prostoru bivše Jugoslavije, Mladić je prebačen u Knin, gde je komandovao Kninskim korpusom.
Godinu dana kasnije, Mladić je 1991. vanredno unapređen u čin general-pukovnika, posle čega je preuzeo komandu nad snagama bosanskih Srba.
Analitičari kažu da će general Mladić ostati upamćen po napadu na Srebrenicu 1995. godine. Stručnjak za Balkan, Edvard Džozef podseća da je njegova vojska zauzela Srebrenicu na istoku BiH, koja je bila pod zaštitom Ujedinjenih nacija, gde su desetine hiljada bosanskih izbeglica potražile sklonište.
"Jula 1995. srpske snage su zauzele Srebrenicu bez obzira na to što je grad bio pod zaštitom UN-a. Tamo su bili holandski vojnici i postojala je opcija da se naredi bombardovanje NATO-a. Međutim, izvedeni su samo neznatni vazdušni napadi, a holandske snage nisu efektivno zaštitile civile. Žene i deca su većinom proterani i poslati autobusima izvan Srebrenice, dok je više od 7 hiljada starijih i mlađih muškaraca pogubljeno u roku od nekoliko dana”, kaže Džozef.
Novinar Duško Doder bio je izvan Srebrenice u to vreme i kaže da je prve informacije o genocidu čuo od starije žene koja je izbegla iz grada.
“Dok sam je vozio pričala mi je da su skupljali hiljade ljude na stadionu i da su ih ubijali. Nisam mogao da poverujem u to, mislio sam da malo preteruje. U prvim člancima koje sam pisao, navodio sam da je broj ubijenih u stotinama jer nisam mogao da poverujem da je tako nešto moglo da se dogodi”, priseća se Doder.
Haški tribunal je prvu optužnicu protiv Ratka Mladića i lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića podigao 25. jula 1995, stavljajući im na teret ratne zločine u BiH, uključujući i genocid. Tokom trogodišnjeg građanskog rata (1992 – 1995.) u BiH oko 100 hiljada ljudi je izgubilo živote dok je više od milion ostalo bez krova nad glavom.
Posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma u novembru 1995, kojim je okončan rat u BiH, Mladić je u oktobru naredne godine smenjen sa dužnosti komandanta Vojske Republike Srpske, a zatim penzionisan ukazom tadašnje predsednice Republike Srpske, Biljane Plavšić.
Po prestanku aktivne vojne službe Mladić je nekoliko godine živeo u Beogradu, gde je, kako neki analitičari smatraju, bio pod zaštitom tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. Pošto je Milošević uhapšen i predat Haškom tribunalu, Mladićev trag se izgubio.
Edvard Džozef smatra da je general Mladić morao da ima podršku srpske vojske i tajne službe kako bi bio u stanju da se skriva toliko vremena.
“Jasno je da ne možete da se skrivate, pogotovo ako ste toliko upadljivi, a da nemate nekakvu pomoć. Drugo, mislim da to treba napomenuti, ako ste bivši vojni komandant, pogotovo general Mladić je imao veliki broj saradnika i duboku i snažnu podršku među stanovništvom – mnogo jaču nego što je imao Radovan Karadžić”, kaže Džozef.
Čarls Kapčan iz nevladinog Saveta za spoljnopolitičke odnose kaže da je hapšenje ratnog zločinca prvi korak u procesu pomirenja i jačanja odnosa među etničkim grupama u regionu.
“Ako posmatrate situaciju na dugačke staze i ako stavite do znanja šta je bitno da se učini kako bi se došlo do pomirenja, ovakva hapšenja i suđenja igraju veoma važnu ulogu na nivou pojedinca jer to pruža osećaj da je zadovoljena pravda i da će okrivljeni za zločine protiv humanosti odgovarati za svoje postupke”, kaže Kapčan.
Analitičari se slažu da je sa hapšenjem generala Mladića, posle predaje Karadžića Haškom tribunalu, uklonjena velika prepreka koja je do sada stajala na putu evropskih integracija Srbije.
