VAŠINGTON - Rezultati kongresnih izbora u Americi, održanih 8. novembra, i dalje nisu poznati jer u nekim državama se i dalje broje glasovi.
Republikanci su na putu da osvoje većinu u Predstavničkom domu Kongresa, dok je veliko pitanje ko će kontrolisati Senat i zavisiće od toga ko pobedi u tri države - Nevadi i Arizoni koje još broje glasove, i Džordžiji, koja ide u drugi krug. Više o tome u blogu o izborima.
Ali, zašto u SAD brojanje glasova traje toliko dugo i zašto se dugo čeka na konačne rezultate? Ma koliko delovalo neobično sa strane, takva situacija je u SAD maltene uobičajena zbog načina glasanja i sistema brojanja glasova. Ipak, to što se rezultati ne znaju odmah, neke glasače navodi da sumnjaju u regularnost izbora.
Evo zašto se u SAD rezultati izbora ne znaju ni posle izborne noći.
Decentralizovan izborni sistem
Izborni sistem u SAD je potpuno decentralizovan, što znači da svaka od 50 država ima svoje zakone i svoja pravila.
Neki Amerikanci svoj glas ubacuju u glasačke mašine, drugi glasaju ručno. Takođe, može da se glasa poštom ili uživo, na biračkom mestu.
Neki glasaju samo na dan izbora, a neki imaju mogućnost da to obave i ranije.
Budući da se na izborima na sredini predsedničkog mandata glasa i za članove Kongresa, guvernere, lokalne zvaničnike, državne zakone i drugo, glasačkih listića je mnogo i treba vremena da se prebroje.
Glasanje poštom, koje je steklo veću popularnost tokom kovida, takođe odugovlači stvari. U nekim državama listići pristigli poštom ne smeju da se broje pre izbornog dana, negde se čak uvažavaju i oni koji stignu posle izbornog dana - Ohajo i Aljaska uvažavaju glasove koji stignu do 10 dana kasnije.
To produženo vreme za glasanje i brojanje glasova podstaklo je mnoge teorije zavere o neregularnim izborima, koje je dodatno potpirivao bivši predsendik Donald Tramp osporenim tvrdnjama da su predsednički izbori 2020. pokradeni. Tada rezultati nisu bili poznati četiri dana.
Drugi krug u Džordžiji
Savezna država Džordžija imala je posebnu ulogu u izborima 2020. godine, kada je kontrola nad Senatom zavisila od toga ko će tamo pobediti.
Ove godine može da se desi isto.
Izborni zakon te savezne države podrazumeva da se organizuje drugi krug glasanja ako nijedan od kandidata ne pređe prag od 50 odsto u prvom krugu. To se desilo sa trkom za senatore, republikancem Heršelom Vokerom i demoratom Rafaelom Vornokom.
Zato će se ponovo glasati 6. decembra.
Problemi na biračkim mestima
Organizovati izbore u zemlji sa 333 miliona stanovnika je samo po sebi logistički izazov i retko se desi da baš sve prođe bez ikakvih problema.
Ove godine nisu radile mašine za glasanje na pojedinim biračkim mestima u Arizoni, što je poremetilo proces glasanja i produžilo vreme čekanja u redovima. Biračima je bilo omogućeno da svoj glas, ako mašina ne radi, ubace u glasačku kutiju kako bi kasnije bio ručno prebrojan.
Neki republikanci, uključujući i Trampa, odmah su ukazali da je to dokaz o krađi, što su nadležni negirali.
Čak i bez tehničkih problema, neke izborne trke mogu biti veoma tesne.
To u nekim državama znači da se automatski pokreće ponovno brojanje glasova, ako je razlika između kandidata isuviše mala.
Najpoznatiji primer te situacije dogodio se 2000. godine na Floridi, kada su se ponovo brojali glasovi na predsedničkim izborima na kojima su učestovali Džordž Buš mlađi i Al Gor. Na rezultate izbora čekalo se 36 dana, stvar je došla i do Vrhovnog suda koji je na kraju odlučio u korist Buša.