Broj odraslih osoba širom sveta koje imaju dijabetes je više nego udvostručen u poslednje tri decenije i sada iznosi blizu 350 miliona. Taj broj i dalje raste, sudeći prema podacima u novoj studiji objavljene u časopisu „Lanset“. Istraživači kažu da se veći deo tog dramatičnog povećanja odnosi na zemlje u pacifičkom regionu i Severnoj Americi, kao i neke zemlje u Persijskom zalivu, a da su razlozi - starenje kao i ubrzani rast svetske populacije. Medjutim, porast broja obolelih od dijabetesa je delom izazvan i sve većim brojem slučajeva gojaznosti, posebno kod mladjih osoba.
Sada se i zvanično priznaje da je dijabetes globalni problem. Najnovija studija pokazala je da svaka deseta odrasla osoba, širom sveta, pati od dijabetesa. Gudarz Danai je istraživač na univerzitetu Harvard i jedan od autora studije.
"Studija je pokazala da dijabetes više nije samo bolest bogatih zemalja“.
Istraživači su prikupljali podatke o nivoima šećera u krvi od skoro 3 miliona ljudi iz 200 zemalja tokom perioda od trideset godina. Većina učesnika imala je dijabetes tipa 2, bolest povezanu sa starenjem, gojaznošću i neaktivnošću. Osobe koje imaju dijabetes ne mogu da kontrolišu nivo šećera u krvi, što može da dovede do srčanih oboljenja i moždanog udara, oduzimanja i prerane smrti. Čak i u zemljama gde dijabetes nije rasprostranjen, populacija je sve brojnija, a samim tim veći je i broj dijabetičara.
"Čak i ako samo jedan do dva procenta populacije ima dijabetes, a imate više od milijardu ljudi u zemlji, srazmerni broj dijabetičara diktiraće troškove i resurse koje zdravstveni sistemi odvajaju za kontrolu bolesti“, kaže Danai.
Dijabetes je jedna od najskupljih bolesti za tretiranje zato što zahteva dugotrajnu negu, ne samo zbog regulisanja nivoa šećera u krvi već i zbog ozbiljnih medicinskih komplikacija. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da više od 70 odsto osoba sa dijabetesom živi u zemljama sa niskim ili srednjim prihodima. Mnogi ljudi u tim zemljama ne mogu da priušte lekove koji su im potrebni za kontrolu dijabetesa, a ni zemlje koje i onako već imaju smanjene budžete za zdravstvo.
"Moraju da pronadju najbolji način da ili spreče bolest ili da je ustanove u ranoj fazi ili da tretiraju komplikacije zbog dijabetesa na mnogo delotvorniji način", objašnjava Danai.
Studija je zapravo potvrdila ono sa čim se lekari već suočavaju u svojim ordinacijama. Lekari kao što je Betul Hatipolu iz Klivlendske klinike.
"To nije iznenadjenje za nas. Kada radimo u ordinaciji, svakoga dana vidjamo mnogo novih slučajeva", kaže ona.
Autori studija navode da države treba snažnije da promovišu zdrav životni stil. To kažu i lekari koji tretiraju bolest.
"Želim svima da kažem da treba da redovno vežbaju, da se zdravije hrane jer u suprotnom povećavaju rizik da dobiju dijabetes", kaže Betul Hatipolu iz Klivlendske klinike.
Autori studije naglašavaju da će dijabetes verovatno biti jedan od činilaca koji će odredjivati budućnost globalnog zdravlja, ukoliko kampanje za sprečavanje bolesti ne budu uspešne.