Srbija je napredovala 17 mesta na ovogodišnjoj listi organizacije za zaštitu novinara Reporteri bez granica koja je objavila svoj godišnji izveštaj o stanju medijskih sloboda u svetu. Nalazi se na 63. mestu, jedno mesto ispred Hrvatske, dok je Bosna i Hercegovina nazadovala i zauzela 68. mesto, a Kosovo je na 85. mestu. Crna Gora i Makedonija su nazadovale, i zauzimaju 113., odnosno 116. mesto.
U razgovoru za Glas Amerike preko Skajpa, direktorka vašingtonske kancelarije Reportera bez granica Delfin Algan kaže da je slika medijskih sloboda u balkanskim zemljama veoma mešovita:
“Srbija je na 63. mestu ali onda, kada pogledate niz listu, Albanija je 102. Crna Gora je 113. a Makedonija 116. Ono što smo primetili u tim zemljama i zašto su tako loše rangirane je da i dalje vidimo pravosudni pritisak na medije, zastrašivanje novinara i nedostatak pristupa javnim informacijama”, ističe Algan.
U izveštaju se ocenjuje da je u Srbiji, kao i u Hrvatskoj, zabeležen napredak ali da i dalje ostaju prepreke i stare navike koje nanose štetu nezavisnom novinarstvu.
“Srbija je skočila 17 mesta što je izuzetno, a to je u velikoj meri zahvaljujući veoma obećavajućoj reformi pravosudja, ali čak i tamo gde su reforme pozitivne želimo da vidimo stvarne promene na delu", objašnjava Delfin Algan.
Pritisak pravosudja na medije zbog često neodgovarajućih zakona naveden je kao problem u Crnoj Gori, što možda objašnjava i primetnu razliku u rangiranju Srbije i Crne Gore.
“Pretpostavljam da bi objašnjenje moglo da bude u broju slučajeva kršenja medijskih sloboda koje smo zabeležili tokom godine, a koji možda nisu u skladu sa opštom atmosferom u zemlji.”
Halgand ističe da Reporteri bez granica svakodnevno rade na pružanju podrške radu novinara kao i jačanju pravosudnih reformi, i izražava optimizam da će se stanje medijskih sloboda u balkanskim zemljama unaprediti u budućnosti.
Arapsko proleće nije donelo slobodu medija
Reporteri bez granica kažu da mediji nisu postali slobodniji u Severnoj Africi i na Bliskom istoku, uprkos takozvanom Arapskom proleću koje još traje.
U svojoj godišnjoj rang-listi koja je objavljena danas ta organizacija sa sedištem u Francuskoj ocenila je zemlje Magreba zahvaćene protestima najlošijim ocenama, rekavši da je sloboda medija u Tunisu i Egiptu i dalje “za svaku osudu”.
U pomenutom izveštaju kaže se da su u Siriji novinari i korisnici interneta žrtve “rata informacijama” između vlade predsednika Bašara al-Asada i opozicionih grupa, u kome su obe strane “sve manje tolerantne prema drugačijem mišljenju”. Takođe se kaže da je u Siriji tokom protekle godine ubijeno najviše novinara.
Ostatak Afrike kao i Azijsko-pacifički region takođe su dobili loše ocene.
U izveštaju se kaže da je u Aziji sloboda štampe u opadanju pa su zemlje tog kontinenta zauzele 15 od najlošijih 45 mesta na listi. Organizacija kaže da nema znakova poboljšanja u Severnoj Koreji, Kini, Vijetnamu i Laosu – zemljama u kojima jednopartijske autoritarne vlade “još odbijaju da daju svojim građanima slobodu da budu informisani”.
Tri najviše rangirane zemlje su Finska, Holandija i Norveška, koje su na tim mestima bile i prošle godine. Sjedinjene Države su skočile za 15 poena i sada se nalaze na 32. mestu rang liste slobode medija.
U razgovoru za Glas Amerike preko Skajpa, direktorka vašingtonske kancelarije Reportera bez granica Delfin Algan kaže da je slika medijskih sloboda u balkanskim zemljama veoma mešovita:
“Srbija je na 63. mestu ali onda, kada pogledate niz listu, Albanija je 102. Crna Gora je 113. a Makedonija 116. Ono što smo primetili u tim zemljama i zašto su tako loše rangirane je da i dalje vidimo pravosudni pritisak na medije, zastrašivanje novinara i nedostatak pristupa javnim informacijama”, ističe Algan.
U izveštaju se ocenjuje da je u Srbiji, kao i u Hrvatskoj, zabeležen napredak ali da i dalje ostaju prepreke i stare navike koje nanose štetu nezavisnom novinarstvu.
“Srbija je skočila 17 mesta što je izuzetno, a to je u velikoj meri zahvaljujući veoma obećavajućoj reformi pravosudja, ali čak i tamo gde su reforme pozitivne želimo da vidimo stvarne promene na delu", objašnjava Delfin Algan.
Pritisak pravosudja na medije zbog često neodgovarajućih zakona naveden je kao problem u Crnoj Gori, što možda objašnjava i primetnu razliku u rangiranju Srbije i Crne Gore.
“Pretpostavljam da bi objašnjenje moglo da bude u broju slučajeva kršenja medijskih sloboda koje smo zabeležili tokom godine, a koji možda nisu u skladu sa opštom atmosferom u zemlji.”
Halgand ističe da Reporteri bez granica svakodnevno rade na pružanju podrške radu novinara kao i jačanju pravosudnih reformi, i izražava optimizam da će se stanje medijskih sloboda u balkanskim zemljama unaprediti u budućnosti.
Arapsko proleće nije donelo slobodu medija
Reporteri bez granica kažu da mediji nisu postali slobodniji u Severnoj Africi i na Bliskom istoku, uprkos takozvanom Arapskom proleću koje još traje.
U svojoj godišnjoj rang-listi koja je objavljena danas ta organizacija sa sedištem u Francuskoj ocenila je zemlje Magreba zahvaćene protestima najlošijim ocenama, rekavši da je sloboda medija u Tunisu i Egiptu i dalje “za svaku osudu”.
U pomenutom izveštaju kaže se da su u Siriji novinari i korisnici interneta žrtve “rata informacijama” između vlade predsednika Bašara al-Asada i opozicionih grupa, u kome su obe strane “sve manje tolerantne prema drugačijem mišljenju”. Takođe se kaže da je u Siriji tokom protekle godine ubijeno najviše novinara.
Ostatak Afrike kao i Azijsko-pacifički region takođe su dobili loše ocene.
U izveštaju se kaže da je u Aziji sloboda štampe u opadanju pa su zemlje tog kontinenta zauzele 15 od najlošijih 45 mesta na listi. Organizacija kaže da nema znakova poboljšanja u Severnoj Koreji, Kini, Vijetnamu i Laosu – zemljama u kojima jednopartijske autoritarne vlade “još odbijaju da daju svojim građanima slobodu da budu informisani”.
Tri najviše rangirane zemlje su Finska, Holandija i Norveška, koje su na tim mestima bile i prošle godine. Sjedinjene Države su skočile za 15 poena i sada se nalaze na 32. mestu rang liste slobode medija.