Stotine ljudi zasuklo je rukave u zemljama širom sveta, da učestvuje u testiranju eksperimentalnih vakcina za Kovid-19 koje bude nadu, možda nerealnu, da je kraj epidemije bliži nego što se očekivalo.
Oko 100 istraživačkih timova isprobava injekciju, dok je desetak još u ranoj fazi testiranja na ljudima, ili tek treba da počne. Ima mnogo pokušaja, naučnici kažu da to povećava šanse da nekoliko zaista i da rezultata.
"Mi se ne takmičimo jedni protiv drugih, mi se takmičimo protiv pandemije, i treba nam što više takmičara na našoj strani", kaže Endrju Polard, šef istraživačkog tima Oksford univerziteta za AP.
Gorka istina
Nema nikakvog načina da se predvidi koja vakcina, i da li ijedna, može da bude efikasna i bezbedna, pa čak ni da se otkrije koja je najbolja. Vodeći stručnjak u timu Bele kuće za borbu protiv koronavirusa Entoni Fauči navodi:
"Morate više puta da pokušate da uspete, pre nego što ćete dobiti bezbednu i efikasnu vakcinu".
Prva oprezna testiranja u martu, obavljena su na malom broju dobrovoljaca, koji su primili injekciju da bi se videlo ima li nuspojava. Prerasla je u veću studiju u Kini, SAD i Evropi, u pokušaju da se istraži, da li druge vakcine koje se testiraju, možda efikasnije.
Ispitati sa sigurnošću da li neka od vakcina ima efekta u realnom svetu, tako što će se testirati na grupama ljudi u regionima gde ima virusa. To nije jednostavno kada učesnici mogu biti iz mesta gde opada broj zaraženih ili gde postoji mera ostajanja kod kuće. Teško je i nalaženje načina da se brzo distribuira dovoljno doza za kandidate kod kojih ima efekata.
Donosioci odluka razmatraju planove da savladaju obe prepreke i pokušaju da smanje vreme koje je obično potrebno da se nađe vakcina. Upitana da li je moguća vakcina do januara, Debra Birks iz tima Bele kuće za pandemiju, rekla je za Foks njuz:
"Na papiru je moguće, pitanje je da li ćemo uspeti u stvarnosti".
Fauči je upozorio da čak i da sve bude u najboljem redu, 12 do 18 meseci za vakcinu je i dalje rekordno brzo, a u januaru bi trebalo da bude tačno godinu dana od kada je Nacionalni institut za zdravlje počeo da pravi Kovid 19 vakcinu, koja se sada testira.
Različite vakcine sa različitim efektima
U zavisnosti kako brojite, ima od 8 do 11 tipova vakcina u ranim fazama testiranja u Kini, SAD, Velikoj Britaniji i Nemačkoj. U pitanju je saradnja kompaniija Pfizer i BioNTech koje su prošle nedelje počele testiranje četiri različite vrste vakcina u Nemačkoj. Još istraživanja će započeto u drugim zemljama, od maja do jula biće još injekcija spremnih za testiranje na ljudima.
Dobrovoljaca za testiranje ne fali.
"Ovim igram malu ulogu u borbi protiv virusa", kaže Entoni Kampisi iz Filadelfije, koji ima 33 godine. Prošlog meseca je na Univerzitetu Pensilvanije primio prvu dozu Inovio Pharmaceuticals vakcine koja je bazirana na DNK.
"Mogu da budem zamorče".
Razne vakcine funkcionišu na različite načine. To je važno, jer ako jedna vrsta ne zabeleži uspeh, druga možda hoće. Drugačiji tipovi vakcina su efikasniji u nekim porodicama virusa, nego u drugim. Kada su 2003. godine naučnici pokušavali da razviju vakcinu protiv SARS-a, iz porodice novog virusa, ispitivanja na životinjama ukazala su na problem sa bezbednošću vakcine, ali je SARS nestao i nije više bilo novca da se nastavi izučavanje. Vakcine protiv drugog virusa sličnog Kovidu 19, MERS bile su samo na prvom koraku testiranja bezbednosti.
"Sad sa naknadnim znanjem, trebalo je da se više potrudimo tada da izumemo vakcine protiv tih koronavirusa", rekao je doktor Sten Vermun, dekan Škole za javno zdravlje Jejla.
"Sada moramo da pokušavamo razne strategije ako želimo brze rezultate".
Za i protiv
Kineski Sinovac i SinoPharm ispituju "neaktivirane" vakcine, koje se prave uzgajanjem koronavirusa, a zatim uništavanjem. Za sada su ove kompanije objavile jako malo informacija o tome kako se vakcine razlikuju. Tehnologija je pak isprobana, polio vakcine, ali i neke vrste onih za grip su od neaktivnog virusa, iako je teško brzo napraviti milione doza.
Većina drugih vakcina ima za cilj da trenira organizam da prepozna koronavirus.
Jedan način: Iskoristiti bezazlen virus da unese određeni protein u organizam. Lakše je proizvesti, nego odrediti koji virus je najbolji da unese, što je ključno pitanje. Kineske CanSino Biologics su napravile vakcinu, koristeći adenovirus koji prenosi običnu prehladu, tako programiran da se ne širi po celom svetu. U slučaju da se ljudski imuni sistem izbori sa prehladom, pre nego što vakcina počne da obavlja svoj posao, Polardov tim na Oksfordu izabrao je da koristi adenovirus koji obično zarazi šimpanze.
Drugi način: Ubrizgati deo genetskog koda koronavirusa, koji programira organizam da sam proizvodi određeni protein, koji tera imuni sistem na napad. To je nova, još nepotvrđena tehnologija, ali koja obećava i bržu proizvodnju. Vakcine koje su napravili Nacionalni institut za zdravlje i Moderna, Inovio Pharmaceuticals, i Pfizer i BioNtech koriste pristup sa genetičkim kodom.
Ima još metoda koji su na čekanju: sa nanodelovima proteina ili čak i sprej za nos, kao alternativa injekciji.
Većina testova vakcine ispituje koliko su bezbedne i da li krv volontera pokazuje imune reakcije. Neke su brzo zabeležile visoke rezultate, ali i dalje postoji bojazan da li će se stvarno pokazati kao zaštita.
Dokaz da vakcina radi
Ako su volonteri kod kuće ili žive u oblastima gde je virus brzo prestao da se širi, onda se premalo ljudi dalje može zaraziti, što ostavlja naučnike pred pitanjem, da li ih je zaštitila vakcina ili socijalno distanciranje. Studija Oksforda prati 1.000 ljudi, od kojih je pola dobilo vakcinu, ali planiraju da prošire ispitivanje na još 5.000 volontera za konačni odgovor. Tim je svestan da će morati da radi testiranja i u drugim zemljama.
"Kada jurite pandemiju, mesto koje vam izgleda kao pravo danas, može da bude potpuno loš izbor za dve nedelje. To je teška okolnost", kaže Polard.
U SAD, neki zakonodavci su zatražili drugačiji i kontroverzni eksperiment: Uzeti mlade i zdrave volontere, koji su spremni da se namerno zaraze koronavirusom da bi dokazali da ih vakcina štiti. Ali neki zdravi odrasli ljudi su umrli od Kovida 19, i sve dok doktori ne budu razumeli zašto se to desilo, to ispitivanje je rizičan predlog sa ozbiljnim etičkim pitanjima, kaže Vermun sa Jejla.
Svetska zdravstvena organizacija je prošle nedelje pozvala države da ponude najbolje lokacije za međunarodni projekat koji bi ubrzao napredak, tako što bi i imali i volontere za dalja ispitivanja vakcine u mestima gde zaraza i dalje traje.
U Americi, Trampova administracija planira svoj projekat Operation Warp Speed koji bi proširio ispitivanje na drugačije vakcine, koje se drugačije prave i drugačije deluju, rekla je Birks. Ako prvi dokazi budu dovoljno čvrsti, a virus se i dalje bude širio, Agencija za hranu i lekove mogla bi da uzme u obzir da po hitnom postupku vakcina počne da se koristi, pre konačnih testova, rekao je doktor Piter Marks, koji rukovodi odeljenjem u agenciji koje nadgleda testove.
Zalihe za ceo svet
Kada kod se bude napravila prva efikasna vakcina, neće je biti dovoljno za sve. Sve veći broj proizvođača injekcija navodi da su spremni da naprave tone i tone doza. Mogu izgubiti milione dolara ako uzmu da rade lošu vakcinu, ali i da zarade milione ako imaju pravu, kada počne masovna vakcinacija
"Moramo da pravimo nove proizvodne pogone", kaže direktor kompanije Welcome Trust za proizvodnju vakcina Čarli Veler.
"I da prihvatimo da će neki pogoni biti i za vakcine, koje će možda propasti".
Nije to samo kocka za tržište. Američka vlada ima dogovore sa kompanijama Moderna i Johnson & Johnson da će zajedno uložiti skoro milijardu dolara da se poboljša proizvodnja.
"Na početku je najteže da napravimo što više možemo", kaže doktor Ričard Hečet, generalni direktor Koalicije za spremnost za inovacije za epidemiju, koja finansira nekoliko istraživanja vakcine protiv Kovida širom sveta.
Čak i kad se dobije efikasna vakcina, treba uzeti u obzir vreme koje će timovi za pandemiju odlučivati ko prvi treba da je dobije - najverovatnije zdravstveni radnici i stariji - sve dok ne bude dovoljno doza za ceo svet, bogate i siromašne zemlje.
"Plašim se onoga što bih nazvao vakcina nacionalizmom. To je tenzija između obaveze koji lideri država imaju da zaštite živote svog stanovništa, i imperativa da se omogući jednaka podela u celom svetu", kaže Hečet.
A sa milijardama ljudi kojima će trebati jedna doza, ili možda više, samo jedna pobeda u ovoj situaciji nije dovoljna.
"Male su šanse da će samo jedan proizvođač ili vakcina moći da ispune zahteve celog sveta", navodi Polard.
